"Kusur ne treba, vozi na Brankov most!" Ispovest taksiste koji je devojku vozio do RUBA SMRTI - evo kakav je bio epilog
Kako smo krenuli, zamolila me je da pojačam muziku. Slušajući muziku počela je da plače
Drama koja se jutros odrigrala na Brankovom mostu, kada je devojka pokušala da izvrši samoubistvo skokom u reku, imala je srećan epilog i iznedrila je još jednog gradskog heroja.
Taksista Nikola Golubović spasao je ovu mladu ženu sigurne smrti, a za Telegraf je ispričao šta je sve prethodilo ovom događaju.
Kao i svaki put, Nikola je noćas započeo svoju smenu, a kada je usledio poziv za vožnju. odmah se uputio na adresu.
PRESELJEN URGENTNI CENTAR: Nove prostorije, primljeni i prvi pacijenti (FOTO)
IZLOŽBA SKULPTURA, RELJEFA, CRTEŽA - Dela Miroljuba Stamenkovića pred Nišlijama do 8. maja
BESPLATAN ODMOR ZA NAJSTARIJE GRAĐANE: Penzioneri mogu da se prijave za banju POD OVIM USLOVIMA!
- Iz zgrade je izašla jedna prelepa devojka i onog momenta kako je sela u kola dala mi je 50 evra. Rekao sam joj da ću vratiti kusur kada dođemo do odredišta, na šta mi je odgovorila: "Nema potrebe".
Tog trenutka mi je postalo nešto sumnjivo, jer se te stvari inače ne dešavaju.
Kako smo krenuli, zamolila me je da pojačam muziku. Slušajući muziku počela je da plače. Stišao sam i pitao o čemu se radi. Onda mi je ispričala kako ima divnog sestrića, pokazala mi njegovu sliku i objasnila da joj sestra živi u inostranstvu - priseća se Nikola za Telegraf.
Devojka je navela Brankov most kao odredište na koje želi da stigne.
- Jednog momenta je bacila svoj telefon preko mog sedišta, na mesto suvozača, i rekla mi da ga slobodno zadržim. Tog momenta sam bio siguran da se nešto čudno dešava. Na sve načine sam pokušao da je odobrovoljim, ne bi li pristala da je vratim nazad kući. Kada smo stigli do tunela nisam želeo da idem odmah ka mostu, već sam okrenuo ka njenom stanu. Ali mi je ubrzo rekla: "Nikako, izaći ću ovde". Verujte, plašio sam se da izađe jer nisam znao šta će se desiti. Teško mi je bilo. Imam dva sina kod kuće, znam da bi svaki roditelj tako uradio. Sve vreme sam joj pričao da čovek može sam da bude srećan. Radio sam sve što je u tom trenutku bilo u mojoj moći.
Nikola je slutio šta je devojci na umu. Kako nam objašnjava, budući da dosta radi sa ljudi, pokušao je da je odobrovolji razgovorom.
- "Nemojte tako, dajte da odemo negde da popijemo kafu", rekao sam joj u nekom trenutku. Odgovorila mi je da ne pije kafu, pa sam joj ponudio da joj kupim neku čokoladu i da sedimo u kolima i razgovaramo. Pristala je. Prešao sam Brankov most i stao na pumpu. Kupio sam neke bombonice zbog kojih se oduševila, misleći da sam je tu raskravio malo i da će mi reći da je vratim kući.
Međutim, prava agonija je tek usledila. Devojka nije htela da odustane od svoje namere.
- Kada smo prišli mostu molila me je da izađe, da prošeta, da se smiri. Bilo je hladno, odbila je da uzme moju jaknu. Tu mi je bilo jasno da će da skoči sa mosta. Pustio sam je da izađe, hodala je trotoarom i ja sam vozio pored nje. Zapitkivao sam je stalno nešto i sve je delovalo u redu. U jednom momentu me je pitala da li može da dobije još jednu bombonu. I kad sam hteo da joj dobacim, ispala je na zemlju, na šta je devojka rekla: "Ma džaba ti bombona". Okrenula se i krenula je da preskače ogradu na mostu.
Još pod utiskom, Nikola se jasno seća momenta kada je izbacio automobil iz brzine i pojurio za nesrećenom devojkom.
- Tog momenta sam brzinom metka izleteo iz kola i krenuo da preskačem jednu ogradu, dok je ona već preskakala drugu. Držala se za gelender, a onda je krenula da se pušta. Skočio sam, uhvatio je za obe ruke i povukao preko. Pošto nisam mogao da je podignem, obgrlio sam je, ali počela je da mi klizi iz ruku. Tu je prolazio jedan kamiondžija i stao je. Vikao sam: "Prijatelju, pomagaj, izgubih je". Pritrčao je i zajedno smo je prebacili. Znate kakav je to jecaj bio. Ne mogu da vam opišem. Mene to boli i boleće me celog života. Prišla su još dvojica prolaznika i nas četvorica smo je jedva zadržali, koliko je vrištala. Pozvao sam policiju. Stavili su je u kombi Hitne pomoći koja ju je odvezla dalje - seća se Nikola potresnih scena.
Ovaj hrabri čovek i jedan od omiljenih beogradskih taksista nam je rekao da je novac, koji je dobio od devojke, uredno vratio.
- Iskreno, plašim se da idem i pitam šta je sa njom. Ona je devojka sasvim pristojna, rekla mi je da je imala jedan pad u životu. Čak sam joj savetovao da život mora da shvati kao igru, da je pala na jednoj prepreci i da mora da pokuša da je prevaziđe. Tvrdim da nije bila ni pod dejstvom alkohola ili bilo čega. Ne znam šta ju je navelo na to. Sada sam mnogo uzbuđen, ali drago mi je ako sam uspeo da spasim jedan mladi život. Poješću se živ ako uradi nešto sebi - dodao je Nikola.
