"Кусур не треба, вози на Бранков мост!" Исповест таксисте који је девојку возио до РУБА СМРТИ - ево какав је био епилог
Како смо кренули, замолила ме је да појачам музику. Слушајући музику почела је да плаче
Драма која се јутрос одриграла на Бранковом мосту, када је девојка покушала да изврши самоубиство скоком у реку, имала је срећан епилог и изнедрила је још једног градског хероја.
Таксиста Никола Голубовић спасао је ову младу жену сигурне смрти, а за Телеграф је испричао шта је све претходило овом догађају.
Као и сваки пут, Никола је ноћас започео своју смену, а када је уследио позив за вожњу. одмах се упутио на адресу.
ПРЕСЕЉЕН УРГЕНТНИ ЦЕНТАР: Нове просторије, примљени и први пацијенти (ФОТО)
ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА, РЕЉЕФА, ЦРТЕЖА - Дела Мирољуба Стаменковића пред Нишлијама до 8. маја
БЕСПЛАТАН ОДМОР ЗА НАЈСТАРИЈЕ ГРАЂАНЕ: Пензионери могу да се пријаве за бању ПОД ОВИМ УСЛОВИМА!
- Из зграде је изашла једна прелепа девојка и оног момента како је села у кола дала ми је 50 евра. Рекао сам јој да ћу вратити кусур када дођемо до одредишта, на шта ми је одговорила: "Нема потребе".
Тог тренутка ми је постало нешто сумњиво, јер се те ствари иначе не дешавају.
Како смо кренули, замолила ме је да појачам музику. Слушајући музику почела је да плаче. Стишао сам и питао о чему се ради. Онда ми је испричала како има дивног сестрића, показала ми његову слику и објаснила да јој сестра живи у иностранству - присећа се Никола за Телеграф.
Девојка је навела Бранков мост као одредиште на које жели да стигне.
- Једног момента је бацила свој телефон преко мог седишта, на место сувозача, и рекла ми да га слободно задржим. Тог момента сам био сигуран да се нешто чудно дешава. На све начине сам покушао да је одобровољим, не би ли пристала да је вратим назад кући. Када смо стигли до тунела нисам желео да идем одмах ка мосту, већ сам окренуо ка њеном стану. Али ми је убрзо рекла: "Никако, изаћи ћу овде". Верујте, плашио сам се да изађе јер нисам знао шта ће се десити. Тешко ми је било. Имам два сина код куће, знам да би сваки родитељ тако урадио. Све време сам јој причао да човек може сам да буде срећан. Радио сам све што је у том тренутку било у мојој моћи.
Никола је слутио шта је девојци на уму. Како нам објашњава, будући да доста ради са људи, покушао је да је одобровољи разговором.
- "Немојте тако, дајте да одемо негде да попијемо кафу", рекао сам јој у неком тренутку. Одговорила ми је да не пије кафу, па сам јој понудио да јој купим неку чоколаду и да седимо у колима и разговарамо. Пристала је. Прешао сам Бранков мост и стао на пумпу. Купио сам неке бомбонице због којих се одушевила, мислећи да сам је ту раскравио мало и да ће ми рећи да је вратим кући.
Међутим, права агонија је тек уследила. Девојка није хтела да одустане од своје намере.
- Када смо пришли мосту молила ме је да изађе, да прошета, да се смири. Било је хладно, одбила је да узме моју јакну. Ту ми је било јасно да ће да скочи са моста. Пустио сам је да изађе, ходала је тротоаром и ја сам возио поред ње. Запиткивао сам је стално нешто и све је деловало у реду. У једном моменту ме је питала да ли може да добије још једну бомбону. И кад сам хтео да јој добацим, испала је на земљу, на шта је девојка рекла: "Ма џаба ти бомбона". Окренула се и кренула је да прескаче ограду на мосту.
Још под утиском, Никола се јасно сећа момента када је избацио аутомобил из брзине и појурио за несрећеном девојком.
- Тог момента сам брзином метка излетео из кола и кренуо да прескачем једну ограду, док је она већ прескакала другу. Држала се за гелендер, а онда је кренула да се пушта. Скочио сам, ухватио је за обе руке и повукао преко. Пошто нисам могао да је подигнем, обгрлио сам је, али почела је да ми клизи из руку. Ту је пролазио један камионџија и стао је. Викао сам: "Пријатељу, помагај, изгубих је". Притрчао је и заједно смо је пребацили. Знате какав је то јецај био. Не могу да вам опишем. Мене то боли и болеће ме целог живота. Пришла су још двојица пролазника и нас четворица смо је једва задржали, колико је вриштала. Позвао сам полицију. Ставили су је у комби Хитне помоћи која ју је одвезла даље - сећа се Никола потресних сцена.
Овај храбри човек и један од омиљених београдских таксиста нам је рекао да је новац, који је добио од девојке, уредно вратио.
- Искрено, плашим се да идем и питам шта је са њом. Она је девојка сасвим пристојна, рекла ми је да је имала један пад у животу. Чак сам јој саветовао да живот мора да схвати као игру, да је пала на једној препреци и да мора да покуша да је превазиђе. Тврдим да није била ни под дејством алкохола или било чега. Не знам шта ју је навело на то. Сада сам много узбуђен, али драго ми је ако сам успео да спасим један млади живот. Појешћу се жив ако уради нешто себи - додао је Никола.
