"VIDEĆE PACIJENTE KADA POČNU DA RADE" Korona virus uskratio praktičnu nastavu đacima medicinskih škola
Prvi susret sa konkretnim bolesnikom imaće tek, po svemu sudeći, kada počnu da rade.
Već treću školsku godinu, đaci nekih srednjih stručnih škola uskraćeni su za časove praktične nastave u realnom okruženju budućeg radnog mesta. U najtežoj situaciji su, svakako, učenici medicinskih škola, koji od marta prošle godine nisu kročili u bolnicu, operacionu salu, porodilište, niti videli pacijenta uživo. Maturski ispiti su se, prošle godine, umesto u bolnicama, polagali u školama, a teško da će se i ove nešto promeniti.
TUŽNI REKORDI U SRBIJI: Porast sahrana svaki mesec - groblja se pune umrlih od KORONE
BIZARNA NEZGODA U TITELU: Mesar hteo da ustreli svinju, pa ranio sebe
"ZAŠTO SI ME MAJKO RODILA" Devojka rešila da TUŽI ginekologa svoje majke zato što je dozvolio da se rodi!
Iako obrazovne ustanove imaju najmodernija nastavna sredstava za učenje i vežbanje raznih medicinskih intervencija, "korona generacije" medicinskih sestara i tehničara u trećoj i četvrtoj godini će, ipak, ostati uskraćene za neposredni kontakt sa pacijentom i bolničkim okruženjem. Prvi susret sa konkretnim bolesnikom imaće tek, po svemu sudeći, kada počnu da rade.
- Blok nastava, koju su pre izbijanja pandemije đaci imali u bolnicama, sada se odvija u bolesničkoj sobi u školi, koja je opremljena kao u realnom okruženju - objšanjava Radica Stojanović, direktorka Medicinske škole "Nadežda Petrović" u Zemunu.
- Učenici vežbaju na najsavremenijim lutkama, koje imitiraju žive pacijente. Oni uče da vade krv, davanje injekcije, stavljanje braunile, katetera, davanje infuzije. Ipak, i pored potpuno realistične praktične nastave, svakako da đacima nedostaje neposredni kontakt sa pacijentima i rad u zdravstvenim ustanovama.
Elektrotehničke i mašinske škole, uglavnom, imaju uslove da veći deo praktične nastave obavljaju u specijalizovanim kabinetima i radionicama. Takođe, i budući fizioterapeuti i stomatološki tehničari nisu previše uskraćeni kada je u pitanju učenje kroz rad u neposrednom radnom okruženju. Budući kuvari i konobari su se ove školske godine vratili u hotele i restorane.
- Đaci su presrećni što ponovo odlaze na praksu u ugostiteljske objekte - kaže Dragutin Miličić, direktor Ugostiteljsko-turističke škole u Novom Beogradu. - Iako imamo mogućnosti i da je organizujemo u školi, ne može se porediti sa radom u budućem radnom okruženju. Zbog aktuelne epidemiološke situacije, smanjili smo grupe, pa tako, umesto, četiri na praksu idu po dva učenika.
IZDVAJANJE 1.000 EVRA PO UČENIKU
Za školovanje jednog učenika u srednjoj stručnoj školi država izdvaja oko 1.000 evra godišnje, u zavisnosti o kom se obrazovnom profilu radi.
Taj novac je, očigledno, biće bespotrebno utrošen, pošto deca ulaze u treću godinu školovanja bez praktične nastave, koja im je najbitnija.