Srbija je sinoć plakala zbog priče Luke (12): Do šeste godine izgovarao je samo reč SOK, a onda se pojavio Viktor
"Majke su sklanjale svoju decu, kao da je zarazan"
Ovo je priča o autističnom dečaku Luki, koji živi u društvu koje ne prepoznaje i ne priznaje različitosti. Osim porodice, Luka ima najboljeg prijatelja - psa koji mu je promenio život.
Pročitajte i:
Pas Viktor je kao napušteno štene došlo u porodicu Veselinović, čiji član sada 12-godišnji Luka boluje od autizma. Luka i Viktor su se na prvi pogled prepoznali i činilo se da je pas već tada shvatio da je njegov zadatak da čuva Luku.
Pre nego što je Viktor došao kod njih u kuću Luka je do svoje šeste godine govorio samo jednu jedinu reč - sok. Taj oblik autizma Luki nije dijagnostifikovan odmah, jer su lekari bili pri stavu da je on još mali i da kod dečaka razvoj ide sporije. Majka Milica je međutim, sa Lukinih osam, devet meseci primetila da je dete drugačije, da je jednu igračku vrteo u rukama po ceo dan, da je fasciniran svime što se okreće u krug i slično.
Kasnije, kada je došlo vreme da dete prepoznaje slova, brojeve, da ostvaruje kontakt očima – Luka to uopšte nije znao ili mogao. Lekari međutim i dalje su govorili da je dete u redu, da je samo lenj, i da se ne brinu. Tako su roditelji krenuli sami da se bave detetom.
- Nema tu očajavanja, nema izbora - kažu roditelji.
Jedino što je Luku moglo da čupa u toj situaciji je kompaktnost porodice, ljubav koju mu pružaju.
Zbog zagađenja vazduha sve više obolelih od MALIGNITETA
- Dete je dete, sa svim potrebama jednog deteta, samo je sporije uzvraćao emocije - kažu njegovi roditelji.
Rešenje za Luku je bilo da ponavlja reči i proste rečenice. I da roditelji budu strpljivi i da razumeju njegov nedefinisan jezik.
- Nije istina da se autistična deca povlače iz spoljnog sveta, oni štaviše imaju snažnu potrebu za tim svetom, ali ih taj svet ne prihvata i zato se oni povlače. Zato izraženo vole prirodu i životinje, jer ih one bezuslovno prihvataju - objašnjava otac.
Organi na ilegalnom tržištu nikad jeftiniji: Mladi Srbi sve češće prodaju delove tela zbog NEMAŠTINE
Majka je imala veliki problem i sa ljudima u okruženju koji nisu želeli da ga prihvate, u prodavnicama, apotekama, u parku... Majke su sklanjale svoju decu, kao da je Luka zarazan. Vređali su majku da joj je dete razmaženo, nevaspitano.
Sestra Sara kaže da se od prvog trenutka trudila da sa Lukom razvije prisan odnos, pun poverenja. Nikada joj nije smetalo što je Luka autističan i kaže da je baš takvog brata želela. Uvek je nalazila način da mu priđe, da ga razume.
Luka Veselinović je imao ogromnu sreću i da u školi dobije učiteljicu koja je potpuno razumela njegov problem, koja je sve u predavanjima prilagodila Luki, a decu u razredu je učila da je Luka njihov drugar i da se ne razlikuje mnogo od njih. Zahvaljujući mladoj učiteljici Ivani Milenković, sva deca su potpuno prihvatila Luku i to je bio savršen period za njega.
Problemi za Luku su nastali kada je trebalo da krene u peti razred. Osim što se rastao od svojih drugara, Luki je bilo uskraćeno prisustvo majke na nastavi, jer je zakon nije prepoznao kao personalnog asistenta i škola joj nije dozvolila da bude u učionici. Tako Luka nije išao redovno u peti razred, već je ispite polagao na razrednom ispitu.
Od šestog razreda, majka je mogla da prisustvuje nastavi i tako Luka ponovo kreće redovno u školu.
Drama u okolini Lazarevca: Staricu ostavio zaključanu u kolima pa otišao na bazen
Luka obožava da ide u školu. Kaže da mu je najveća kazna kada mu roditelji kažu da, ukoliko se ne spremi za spavanje ili ne ostavi kompjuter, neće ići sutradan u školu. Voli kompjuter – nekada ga, kaže, uključi u 8 ujutru, a isključi tek pred spavanje. Zato, jer sa njim odlično komunicira.
Pas Viktor je i dalje najbolji Lukin prijatelj, podrška i zaštitnik. I zato je mama Milica rešila da se oduži Viktoru. Otvorila je Pekaru za pse. U njoj svako ima svoje zaduženje, a pas Viktor je dobio funkciju kontrolora kvaliteta.