Magdalena ima najlepše detinjstvo: Tata je tokom zime u školu ne vozi automobilom, već konjem i sankama
Kada sneg prekrije visove nadomak Arilja, Milan Marjanović iz sela Radoševo, svoju ćerku Magdalenu do škole "vozi" sankama u koje je upregnuta kobila Beba, pa je njen put od kuće do škole prava čarolija.
Zima ove godine, kažu u ariljskom kraju, poranila je u odnosu na prethodne, snega ima u planinskim selima, pa je ovih dana prava zimska idila. Putevi su, kažu meštani, prohodni do svih planinskih zaselaka, ali i kad nisu u ovom kraju imaju rešenje - prežu konja i sanke.
Pa baš tako gotovo svih zimskih meseci Milan Marjanović (27) svoju ćerku Magdalenu prevozi do škole u centar sela gde pohađa prvi razred.
Pa iako su hladni zimski dani i jutra, za njih dvoje ovo je najlepši način prevoza.
- Imam automobil, ali za prevoz Magdalene do škole kada nije puno hladno isključivo koristim sanke u koje upregnem našu kobilu Bebu, pa put bude dosta zanimljiviji i atrakcija za mnoge koje sretnemo na putu, ali i za drugu decu kada nas ugledaju ispred škole - kaže Milan.
Sanke je, priča nam, sam napravio, a ljubav prema konjima gaji od malena, pa je mlada kobila Beba miljenica svih ukućana, naročito dece. Sa njom svake godine u nepristupačnim vrletima priprema ogrev za zimu, ali mu je najdraže, iskren je, kada je upregne u sanke i krene kroz selo.
- Svima privlačimo pažnju, mnogi žele i da se fotografišu sa nama, a posebno je zanimljivo kad dođemo ispred škole, deca se oduševe, često ih provozam po jedan krug, pa bude lepo i njima i meni - priča Marjanović.
Od kuće u planinskom zaseoku, Magdaleni je škola udaljena oko dva kilometra, pa dug put u zimskom periodu pretvori se u pravu čaroliju. I ona ga obožava, kaže, zanimljivije je putovati nego automobilom.
- Lepo je vožnja sankama, nije hladno, lepše nego kolima, puno volim sneg - rekla nam je Magdalena.
U vožnji sankama glavnu ulogu ima kobila Beba, Milan ju je kupio, priča nam, kada je imala pet meseci, sada je stara dve godine, umiljata je i pitoma, pa i omiljena među decom.
Prijateljstvo između konja i čoveka, kaže, slično je prijateljstvu čoveka i psa, pa se i naročita ljubav gaji prema ovim životinjama.
- Volim konje, pa sam, eto, ostvario i svoju zamisao za sanke, sam sam ih napravio, jer znao sam da će im se deca radovati. Napravio sam i konjska kola, pa je prava retkost kada njima knenem kroz selo, jer se njihov zvuk i zvuk "praporaca" u ovom kraju već zaboravljen - ističe Milan.
Pod krovom Marjanovića živi njih osmoro, najstarija baba Ljuba, pa njen sin i snaja, a Milanovi otac i majka, Radiša i Sanela, Milan i njegova supruga Nevena i njihove tri ćerke Magdalena, Nikolina i Aleksandra.
Nije hteo Milan da napusti dedovinu, mlad se oženio, pa sada u 27. godini ima troje dece i svi srećno žive na svom vekovnom ognjištu.
U selu se bave, kažu, isključivo poljoprivredom, uzgajaju hektar malina, seju povrće, u štali imaju 15 krava, 70 ovaca, od nedavno gaje i koze, pa ističu da se od poljoprivrede može živeti, ali je potrebno i puno rada.
- Ne bih menjao život na selu za bilo u kom gradu, najlepše je živeti i raditi na svojoj zemlji i biti okružen svojom porodicom - zaključio je ovaj mladi domaćin.
Autor: Borivoje Ilić
