MARINA JE GENIJE: Ići će istovremeno na DVA fakulteta i otkriva način na koji je to uspela
Kaže da ima i ona dana kada joj se ne uči.
Napisala je najbolji maturski rad u Srbiji, vukovac je Matematičke gimnazije u Beogradu, a od oktobra će studirati na dva fakulteta. Marina Ivanović (18) iz Kruševca je otkrila kako je uspela i tako srušila predrasude o učenju.
Zahvaljujući nagradama na republičkom takmičenju iz fizike, Elektrotehnički fakultet je upisala bez prijemnog, a Računarski je odlučio da joj da stipendiju za besplatno školovanje, pošto je osvojila nagradu na republičkom takmičenju iz programiranja. Dilemu na koji će fakultet krenuti prvog oktobra nije imala.
U ŠKOLU IDU ĐACI, NE STARLETE: Da li treba vratiti školske uniforme?
- Studiraću oba fakulteta, jer me programiranje jako interesuje i želim da saznam što više u toj oblasti – kaže Marina.
Njen recept za učenje se satoji od samo jednog sastojka, a to je pravi period za grejanje stolice.
- Mnogi će vam reći kako je jutro najbolje, ali ja sam otkrila kako ujutru nemam dovoljno koncentracije da bih učila. Tako sam ustanovila da je veče moje doba za rad. Ljudi treba da pronađu termin koji im najviše odgovara i tako će postići najbolje rezultate – smatra Marina.
Savršeno organizovan dan u kome tačno znate kada se i šta radi, smatra se jednom od potrebnih stvari za uspeh, ali to nije slučaj s Marinom. Krivac za njene rezultate je želja.
- Mnogi misle da ja imam savršeno organizovan dan, ali to nije tako. Radim kada to želim, ali ima dana kada mi se uopšte ne uči i to je normalno. Tada izađem s prijateljima ili nađem neku drugu aktivnost. Uživam rešavajući problem i to je valjda ključ – objašnjava Marina.
Uči mašine da misle
Marinin maturski rad se bavio mašinskim učenjem, a Zadužbina Andrejević, koja pruža podršku perspekivnim naučnicima, proglasila ga je najboljim radom u Srbiji. Ta oblast je ono što je trenutno najviše intrigira.
- Mašinsko učenje je koncept gde vi želite da naučite mašinu da nešto radi. Poenta je da ona kroz određenu bazu znanja nešto nauči, a onda na osnovu toga primeni na stvari koje nisu iz njene baze. U mom maturskom radu je trebalo da prepozna topologiju transmembranskih proteina. Imala sam bazu znanja, nakon čega sam naučila kompjuter da kada mu dam neki protein on zna da ga prepozna, iako ga nema u bazi – objašnjava Marina.
