МАРИНА ЈЕ ГЕНИЈЕ: Ићи ће истовремено на ДВА факултета и открива начин на који је то успела
Каже да има и она дана када јој се не учи.
Написала је најбољи матурски рад у Србији, вуковац је Математичке гимназије у Београду, а од октобра ће студирати на два факултета. Марина Ивановић (18) из Крушевца је открила како је успела и тако срушила предрасуде о учењу.
Захваљујући наградама на републичком такмичењу из физике, Електротехнички факултет је уписала без пријемног, а Рачунарски је одлучио да јој да стипендију за бесплатно школовање, пошто је освојила награду на републичком такмичењу из програмирања. Дилему на који ће факултет кренути првог октобра није имала.
У ШКОЛУ ИДУ ЂАЦИ, НЕ СТАРЛЕТЕ: Да ли треба вратити школске униформе?
- Студираћу оба факултета, јер ме програмирање јако интересује и желим да сазнам што више у тој области – каже Марина.
Њен рецепт за учење се сатоји од само једног састојка, а то је прави период за грејање столице.
- Многи ће вам рећи како је јутро најбоље, али ја сам открила како ујутру немам довољно концентрације да бих учила. Тако сам установила да је вече моје доба за рад. Људи треба да пронађу термин који им највише одговара и тако ће постићи најбоље резултате – сматра Марина.
Савршено организован дан у коме тачно знате када се и шта ради, сматра се једном од потребних ствари за успех, али то није случај с Марином. Кривац за њене резултате је жеља.
- Многи мисле да ја имам савршено организован дан, али то није тако. Радим када то желим, али има дана када ми се уопште не учи и то је нормално. Тада изађем с пријатељима или нађем неку другу активност. Уживам решавајући проблем и то је ваљда кључ – објашњава Марина.
Учи машине да мисле
Маринин матурски рад се бавио машинским учењем, а Задужбина Андрејевић, која пружа подршку перспекивним научницима, прогласила га је најбољим радом у Србији. Та област је оно што је тренутно највише интригира.
- Машинско учење је концепт где ви желите да научите машину да нешто ради. Поента је да она кроз одређену базу знања нешто научи, а онда на основу тога примени на ствари које нису из њене базе. У мом матурском раду је требало да препозна топологију трансмембранских протеина. Имала сам базу знања, након чега сам научила компјутер да када му дам неки протеин он зна да га препозна, иако га нема у бази – објашњава Марина.
