MESTO GDE JE ZABORAVLJENO NA UMOR, GLAD, PORODICU, ODMOR... Ovako izgleda radni dan zaposlenih u KBC Zvezdara
Većina zaposlenih se iz predostrožnosti izolovala od svojih ukućana, te sada borave u iznajmljenim stanovima ili su njihovi najbliži otišli u vikendice.
Nega pacijenata obolelih od Covid-19, briga o ljudima koji se bore za vazduh, osam sati pod teškom zaštitnom opremom, izolovani od porodice, od spoljnog sveta... Tako proteklih nedelja izgleda život lekara i medicinskog osoblja Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara".
POZIV PACIJENTIMA KOJI PRIMAJU DIJALIZU: Javite se lekarima, policijski čas ne sme da bude izgovor
APOTEKE RADE SAVESNO: Obavljeno 680 nenajavljenih kontrola, nema kršenja propisa cena
ISPOVEST BORKA (35) KOJI JE POBEDIO OPASNU KORONU: Ovako je izgledala njegova borba duga skoro mesec dana
Krajem marta, Gradska bolnica na Zvezdari postala je jedna od Covid bolnica, nakon što su njeni zaposleni za samo nekoliko dana uspeli da se organizuju, isele deo pacijenata i obuče se za rad sa obolelima od virusa korona. Ovde je hospitalizovano više od 300 pacijenata, od kojih je desetak na respiratoru.
KBC je pre ove situacije bila Klinika za interne bolesti. U zgradi se nalazi pet odeljenja, u kojima su smešteni lakše i srednjeteško oboleli, kao i dve jedinice poluintenzivne nege na pulmološkom i koronarnom odeljenju.
Pre samog ulaska u zgradu sledi obavezno merenje temperature i dezinfekcija ruku, a zatim oblačenje kompletne zaštitne opreme. Na zidu istaknuto objašnjenje celog procesa, korak po korak, a tu je i osoblje bez kojeg sami ne možete da se obučete. Ovde se ništa ne prepušta slučaju i svaki deo tela mora da bude prekriven.
Prvi korak je pranje ruku sapunom i alkoholom i stavljanje rukavica koje se dezinfikuju. Potom, stavljanje hirurške maske, a preko nje i druge zaštitne maske. Sledi stavljanje kape, a u slučaju duge kose i više njih kako nijedna dlaka ne bi bila vani. Tu je i dugački zeleni mantil sa posebnim steznicima za dlanove, a preko njega dodatni plastični. Na kraju se obuva dva para kaljača, stavlja vizir ili naočare, kao i još jedan par rukavica koje se ponovo dezinfikuju. Oni koji su se izveštili završe sve ovo za oko sedam minuta.
- Ovo je najveći izazov za sve zaposlene jer se prvi put srećemo sa ovakvom situacijom. Od hirurga, ginekologa, endokrinologa, oftalmologa, ORL... Svi lekari su zaduženi za obolele od Covid-19. U početku je možda bilo straha, ali smo već posle prvog dana uvideli da za to nema vremena - kaže direktora prof. dr Teodora Beljić Živković, internista i subspecijalista endokrinologije.
Na odeljenju pulmologije sva vrata soba su zatvorena, nema šetnje, pacijenti mogu samo do kupatila. Vizita.
"Kako ste", pita profesorka svakog ponaosob i nastavlja razgovor s njima. Pacijenti uglavnom odgovaraju: "Profesorka, kad ću kući" ili, "Kakav je rendgen". Dosta njih je na terapiji kiseonikom i bore se za vazduh, ali daju znak da je danas bolje nego juče. Najveći je broj starijih, pretežno muškaraca, ali i mladića od 20, 30 godina koji su vidno boljeg zdravstvenog stanja.
- Uglavnom se žale na otežano disanje, bolove oko pojasa, da ne mogu sami iz postelje... Ali imamo i pacijente na čijem se rendgenu ne vide pluća, a gotovo da nemaju simptome. Zbog toga je posao lekara jako odgovoran, kontinuirano mora da se prati šta se događa na plućima, kakva je saturacija kiseonika u krvi, laboratorija, da li kašlje i kako se oseća pacijent - u hodu objašnjava prof. dr Teodora Beljić Živković.
Na hodnicima džakovi sa stvarima koje svakodnevno dostavljaju porodice obolelih, a ljubazne medicinske sestre pomažu pacijentima da se presvuku, predano ih obilaze i daju terapiju. One ističu da jeste teže nego ranije, ali ne žale se.
- Smena traje osam sati i ukoliko bismo otišli na pauzu to bi podrazumevalo ponovno skidanje i oblačenje kompletne opreme. Jednostavno zaboravimo i na glad, i na umor, i navikli smo se. Samo odelo jeste veliko opterećenje. Od pritiska maski i vizira zaboli glava, ali dobro - kaže jedna od sestara, dok njen kolega dodaje da i uši trpe veliki bol od stezanja opreme.
Većina zaposlenih se iz predostrožnosti izolovala od svojih ukućana, te sada borave u iznajmljenim stanovima ili su njihovi najbliži otišli u vikendice.
- Manja je mogućnost da se zarazimo u bolnici nego od spoljnih kontakata. Vrlo je mali broj zaposlenih koji su se inficirali, baš zbog toga što se posebna pažnja poklanja oblačenju i skidanju opreme. Samim tim što ovde radimo, imamo veću svest o merama opreza, te smo se izolovali od porodice - ukazuje prof. dr Teodora Beljić Živković.
Dodaje da i kada završe smene, posao od kuće se podrazumeva.
- Svi radimo od kuće jer bi drugačije bilo nemoguće da obradimo sve administrativne podatke i organizujemo naredni dan. Najvažnije je da lekari koji rade u timovina dolaze odmorni, skoncentrisani i sa željom da pomognu - ističe profesorka.
Na odeljenju kardiologije se nalaze pacijenti stabilnog opšteg stanja ili, pak, oni koji primaju terapiju kiseonikom. Kažu da se ovde osećaju sigurno i da radije ne bi išli u privremenu bolnicu na Sajmu.
- Ovde su uglavnom pacijenti koji su pokretni, svakodnevno im merimo saturaciju, temperaturu više puta u toku dana. Vrlo su uviđajni, slušaju nas, kao i mi njih. Ophodimo se isto kao i prema pacijentima pre epidemije, samo što su drugačije okolnosti - kaže medicinska sestra Biljana.
Naglašava da straha nema, iako medicinski kadar u ovoj bolnici čine uglavnom mladi ljudi, koje kod kuće čekaju muževi, trudne supruge, deca...
- Vodimo računa i sprovodimo sve neophodne mere, kako na poslu, tako i kod kuće. Obuću ostavljamo ispred, odlažemo odeću, dezinfikujemo, peremo ruke, kosu... Naše porodice razumeju okolnosti i nadamo se da će ovo brzo proći - kaže ona.
Nakon 12 dana borbe za život, Igor Pavlović iz Beograda i dalje se bori za vazduh, ali sa znatno snažnijom željom za pobedu. Kako kaže, vesti o virusu korona nije ozbiljno shvatio sve do trenutka sopstvene agonije.
- Borba kreće po prijemu u KBC "Zvezdara", na Odeljenje nefrologije. Za nekoliko sati sve se menja i počinje velika bitka za život. Dobio sam podršku i pomoć dežurne ekipe, a posebno dr Ane Bulatović, koja je cele noći bila kraj moje bolničke postelje i bila moj anđeo čuvar - ističe Pavlović.
Zbog lošeg nalaza na plućima, premešten je u koronarnu jedinicu, gde se i danas nalazi.
- Tu su me dočekali ljudi i borci velikog srca, koji daju svaki atom znanja i dobrote da pomognu. Osam dana i noći ružnog sna, nemam reči kojima bih ovo opisao. Želim da izrazim veliku zahvalnost celokupnom osoblju KBC "Zvezdara", lekarima i medicinskim sestrama, koji su u timovima i prvim redovima ove borbe - kaže, navodeći imena svakog od njih.
Naglašava da se retko sreću tako profesionalni ljudi, posvećeni i brižni.
- Uveren sam da smo svi u Srbiji svesni kakve heroje imamo. Danas mi je 12. dan boravka ovde, osećam se bolje i hvala bogu i svim zdravstvenim radnicima koji su bili uz mene. Ovo će proći, izaći ćemo iz ove oluje. A istinski srećni će biti samo oni koji ne zaborave dobro - zaključuje Pavlović.
Najmlađi volonter u Drajzerovoj poslao emotivnu poruku majci: Naježićete se kada pročitate šta je napisao (FOTO)
ZAJEDNIČKIM SNAGAMA PROTIV POŠASTI: ABHO timovi ruske i srpske vojske dezinfikovali domove zdravlja u Beogradu (FOTO)
Objašnjeno je kakva je situacija u Gerontološkom centru u Nišu: Ko se brine o nepokretnim štićenicima (Video)
OVO JE VEST KOJU SMO SVI ČEKALI: Epidemija se gasi, zaraza gubi potencijal
NAJNOVIJE INFORMACIJE: U domovima za stare pozitivna 342 korisnika i 72 radnika