МЕСТО ГДЕ ЈЕ ЗАБОРАВЉЕНО НА УМОР, ГЛАД, ПОРОДИЦУ, ОДМОР... Овако изгледа радни дан запослених у КБЦ Звездара

корона вирус / Извор: Реутерс

Већина запослених се из предострожности изоловала од својих укућана, те сада бораве у изнајмљеним становима или су њихови најближи отишли у викендице.

Нега пацијената оболелих од Covid-19, брига о људима који се боре за ваздух, осам сати под тешком заштитном опремом, изоловани од породице, од спољног света... Тако протеклих недеља изгледа живот лекара и медицинског особља Клиничко-болничког центра "Звездара".

ПОЗИВ ПАЦИЈЕНТИМА КОЈИ ПРИМАЈУ ДИЈАЛИЗУ: Јавите се лекарима, полицијски час не сме да буде изговор

АПОТЕКЕ РАДЕ САВЕСНО: Обављено 680 ненајављених контрола, нема кршења прописа цена

ИСПОВЕСТ БОРКА (35) КОЈИ ЈЕ ПОБЕДИО ОПАСНУ КОРОНУ: Овако је изгледала његова борба дуга скоро месец дана

Крајем марта, Градска болница на Звездари постала је једна од Covid болница, након што су њени запослени за само неколико дана успели да се организују, иселе део пацијената и обуче се за рад са оболелима од вируса корона. Овде је хоспитализовано више од 300 пацијената, од којих је десетак на респиратору.

КБЦ је пре ове ситуације била Клиника за интерне болести. У згради се налази пет одељења, у којима су смештени лакше и средњетешко оболели, као и две јединице полуинтензивне неге на пулмолошком и коронарном одељењу.

Пре самог уласка у зграду следи обавезно мерење температуре и дезинфекција руку, а затим облачење комплетне заштитне опреме. На зиду истакнуто објашњење целог процеса, корак по корак, а ту је и особље без којег сами не можете да се обучете. Овде се ништа не препушта случају и сваки део тела мора да буде прекривен.

Први корак је прање руку сапуном и алкохолом и стављање рукавица које се дезинфикују. Потом, стављање хируршке маске, а преко ње и друге заштитне маске. Следи стављање капе, а у случају дуге косе и више њих како ниједна длака не би била вани. Ту је и дугачки зелени мантил са посебним стезницима за дланове, а преко њега додатни пластични. На крају се обува два пара каљача, ставља визир или наочаре, као и још један пар рукавица које се поново дезинфикују. Они који су се извештили заврше све ово за око седам минута.

- Ово је највећи изазов за све запослене јер се први пут срећемо са оваквом ситуацијом. Од хирурга, гинеколога, ендокринолога, офталмолога, ОРЛ... Сви лекари су задужени за оболеле од Covid-19. У почетку је можда било страха, али смо већ после првог дана увидели да за то нема времена - каже директора проф. др Теодора Бељић Живковић, интерниста и субспецијалиста ендокринологије.

корона вирус / Извор: Реутерс

На одељењу пулмологије сва врата соба су затворена, нема шетње, пацијенти могу само до купатила. Визита.

"Како сте", пита професорка сваког понаособ и наставља разговор с њима. Пацијенти углавном одговарају: "Професорка, кад ћу кући" или, "Какав је рендген". Доста њих је на терапији кисеоником и боре се за ваздух, али дају знак да је данас боље него јуче. Највећи је број старијих, претежно мушкараца, али и младића од 20, 30 година који су видно бољег здравственог стања.

- Углавном се жале на отежано дисање, болове око појаса, да не могу сами из постеље... Али имамо и пацијенте на чијем се рендгену не виде плућа, а готово да немају симптоме. Због тога је посао лекара јако одговоран, континуирано мора да се прати шта се догађа на плућима, каква је сатурација кисеоника у крви, лабораторија, да ли кашље и како се осећа пацијент - у ходу објашњава проф. др Теодора Бељић Живковић.

На ходницима џакови са стварима које свакодневно достављају породице оболелих, а љубазне медицинске сестре помажу пацијентима да се пресвуку, предано их обилазе и дају терапију. Оне истичу да јесте теже него раније, али не жале се.

- Смена траје осам сати и уколико бисмо отишли на паузу то би подразумевало поновно скидање и облачење комплетне опреме. Једноставно заборавимо и на глад, и на умор, и навикли смо се. Само одело јесте велико оптерећење. Од притиска маски и визира заболи глава, али добро - каже једна од сестара, док њен колега додаје да и уши трпе велики бол од стезања опреме.

- Мања је могућност да се заразимо у болници него од спољних контаката. Врло је мали број запослених који су се инфицирали, баш због тога што се посебна пажња поклања облачењу и скидању опреме. Самим тим што овде радимо, имамо већу свест о мерама опреза, те смо се изоловали од породице - указује проф. др Теодора Бељић Живковић.

Додаје да и када заврше смене, посао од куће се подразумева.

- Сви радимо од куће јер би другачије било немогуће да обрадимо све административне податке и организујемо наредни дан. Најважније је да лекари који раде у тимовина долазе одморни, сконцентрисани и са жељом да помогну - истиче професорка.

На одељењу кардиологије се налазе пацијенти стабилног општег стања или, пак, они који примају терапију кисеоником. Кажу да се овде осећају сигурно и да радије не би ишли у привремену болницу на Сајму.

- Овде су углавном пацијенти који су покретни, свакодневно им меримо сатурацију, температуру више пута у току дана. Врло су увиђајни, слушају нас, као и ми њих. Опходимо се исто као и према пацијентима пре епидемије, само што су другачије околности - каже медицинска сестра Биљана.

корона вирус / Извор: Реутерс

Наглашава да страха нема, иако медицински кадар у овој болници чине углавном млади људи, које код куће чекају мужеви, трудне супруге, деца...

- Водимо рачуна и спроводимо све неопходне мере, како на послу, тако и код куће. Обућу остављамо испред, одлажемо одећу, дезинфикујемо, перемо руке, косу... Наше породице разумеју околности и надамо се да ће ово брзо проћи - каже она.

Након 12 дана борбе за живот, Игор Павловић из Београда и даље се бори за ваздух, али са знатно снажнијом жељом за победу. Како каже, вести о вирусу корона није озбиљно схватио све до тренутка сопствене агоније.

- Борба креће по пријему у КБЦ "Звездара", на Одељење нефрологије. За неколико сати све се мења и почиње велика битка за живот. Добио сам подршку и помоћ дежурне екипе, а посебно др Ане Булатовић, која је целе ноћи била крај моје болничке постеље и била мој анђео чувар - истиче Павловић.

Због лошег налаза на плућима, премештен је у коронарну јединицу, где се и данас налази.

- Ту су ме дочекали људи и борци великог срца, који дају сваки атом знања и доброте да помогну. Осам дана и ноћи ружног сна, немам речи којима бих ово описао. Желим да изразим велику захвалност целокупном особљу КБЦ "Звездара", лекарима и медицинским сестрама, који су у тимовима и првим редовима ове борбе - каже, наводећи имена сваког од њих.

Наглашава да се ретко срећу тако професионални људи, посвећени и брижни.

- Уверен сам да смо сви у Србији свесни какве хероје имамо. Данас ми је 12. дан боравка овде, осећам се боље и хвала богу и свим здравственим радницима који су били уз мене. Ово ће проћи, изаћи ћемо из ове олује. А истински срећни ће бити само они који не забораве добро - закључује Павловић.

Најмлађи волонтер у Драјзеровој послао емотивну поруку мајци: Најежићете се када прочитате шта је написао (ФОТО)