Milankino sećanje na 30. maj 1999: Prvo joj muža pokosila BOLEST, a onda jedinca ubile NATO bombe
"Svake srede, svake subote, za važne datume, praznike idem na groblje"
Milanka Marinković (70) iz sela Varvarina kod istoimenog naselja u Rasinskom okrugu, muža Tomislava (57) sahranila je 3. jula 1998. godine, a samo 11 meseci kasnije, na današnji dan, izgubila je sina jedinca - Zorana. Ona je jedna od majki čija su deca stradala u NATO bombardovanju mosta preko Velike Morave, koje je u trenu odnelo 10 žrtava. Živi ponosna na sina koji je prišao mostu da pomogne povređenima i jednako nesrećna zbog dobrote koja ga je koštala života.
Pročitajte i:
- Srpski mirovnjaci u borbi protiv pirata i POTEZ koji je mogao da započne RAT u Africi (FOTO/VIDEO)
- POSLEDNJE INFORMACIJE O NESTALOJ KRISTINI IZ JAGODINE: Nakon što je izašla iz zemlje, viđena je u RIMU (FOTO)
- Evo šta je pravilno! Državljanstvo: srpsko ili Republike Srbije?! Promene u našem pasošu na zahtev Bošnjaka UZBURKALE STRASTI
- Sećam se dobro da sam ćebadima prekrila staklo na letnjoj kuhinji da mi se sin ne bi isekao ukoliko pukne detonacija - priča Milanka i pokazuje na prostor gde se u vreme bombardovanja nalazilo sklonište: - Bio je pijačni dan, a ja sam tog jutra u dvorištu pila kafu sa poznanikom. Nudila sam Zoranu tek spremljeno slatko od jagoda. Spremali smo se da Tomislavu damo parastos, godinu dana. Sin je krenuo pre mene, na motoru, da obavi šta treba na pijaci.
Milanka ga je videla pre pogibije još jednom u varoši, nakon što je svratila kod prijateljica. Zagrilo ju je i rekao majci: "Baš si umorna, molim te, idi da se ispavaš", a potom dodao i da misli da je kupovini na pijaci došao kraj. Bilo je tačno 12.30, 30. maj, 1999. godine. Sledeću vest koju je Milanka dobila bilo je da joj sina više nema. Kraj Velike Morave, bombe su mu otkinule levu stranu tela.
- Svake srede, svake subote, za važne datume, praznike idem na groblje - priča Milanka: - Stavim torbe na bicikl, pa uz brdo. Sneg, mraz, kiša i upeklo sunce, ništa ne može da me spreči. Bude mi bolje kad sam tamo s njima.
Za nepunih godinu dana ova čestita žena izgubila je dva oslonca u životu. Niko nije mogao da pretpostavi da će njen suprug Tomislav preminuti posle operacije debelog creva. Sin Zoran imao je dvogodišnju ćerku iz prvog braka i planirao je drugu ženidbu kada ocu obeleži godišnjicu smrti. Od skromne penzije Milanka plaća dažbine i lekove. Porodičnu kuću sa baštom mirisnom od cveća ova vredna domaćica održava sa mnogo truda, kao dok su joj muž i sin bili živi. Uredila je i alejicu na groblju gde počivaju Zoran i Tomislav. A cvetove u bašti, na groblju i na mostu još zaliva suzama.
