Миланкино сећање на 30. мај 1999: Прво јој мужа покосила БОЛЕСТ, а онда јединца убиле НАТО бомбе
"Сваке среде, сваке суботе, за важне датуме, празнике идем на гробље"
Миланка Маринковић (70) из села Варварина код истоименог насеља у Расинском округу, мужа Томислава (57) сахранила је 3. јула 1998. године, а само 11 месеци касније, на данашњи дан, изгубила је сина јединца - Зорана. Она је једна од мајки чија су деца страдала у НАТО бомбардовању моста преко Велике Мораве, које је у трену однело 10 жртава. Живи поносна на сина који је пришао мосту да помогне повређенима и једнако несрећна због доброте која га је коштала живота.
Прочитајте и:
- Српски мировњаци у борби против пирата и ПОТЕЗ који је могао да започне РАТ у Африци (ФОТО/ВИДЕО)
- ПОСЛЕДЊЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О НЕСТАЛОЈ КРИСТИНИ ИЗ ЈАГОДИНЕ: Након што је изашла из земље, виђена је у РИМУ (ФОТО)
- Ево шта је правилно! Држављанство: српско или Републике Србије?! Промене у нашем пасошу на захтев Бошњака УЗБУРКАЛЕ СТРАСТИ
- Сећам се добро да сам ћебадима прекрила стакло на летњој кухињи да ми се син не би исекао уколико пукне детонација - прича Миланка и показује на простор где се у време бомбардовања налазило склониште: - Био је пијачни дан, а ја сам тог јутра у дворишту пила кафу са познаником. Нудила сам Зорану тек спремљено слатко од јагода. Спремали смо се да Томиславу дамо парастос, годину дана. Син је кренуо пре мене, на мотору, да обави шта треба на пијаци.
Миланка га је видела пре погибије још једном у вароши, након што је свратила код пријатељица. Загрило ју је и рекао мајци: "Баш си уморна, молим те, иди да се испаваш", а потом додао и да мисли да је куповини на пијаци дошао крај. Било је тачно 12.30, 30. мај, 1999. године. Следећу вест коју је Миланка добила било је да јој сина више нема. Крај Велике Мораве, бомбе су му откинуле леву страну тела.
- Сваке среде, сваке суботе, за важне датуме, празнике идем на гробље - прича Миланка: - Ставим торбе на бицикл, па уз брдо. Снег, мраз, киша и упекло сунце, ништа не може да ме спречи. Буде ми боље кад сам тамо с њима.
За непуних годину дана ова честита жена изгубила је два ослонца у животу. Нико није могао да претпостави да ће њен супруг Томислав преминути после операције дебелог црева. Син Зоран имао је двогодишњу ћерку из првог брака и планирао је другу женидбу када оцу обележи годишњицу смрти. Од скромне пензије Миланка плаћа дажбине и лекове. Породичну кућу са баштом мирисном од цвећа ова вредна домаћица одржава са много труда, као док су јој муж и син били живи. Уредила је и алејицу на гробљу где почивају Зоран и Томислав. А цветове у башти, на гробљу и на мосту још залива сузама.
