MLADA MAMA DOBILA NOVO SRCE! Aleksandra je DRUGA osoba u Srbiji koja od ove godine slavi dva rođendana - jedno DA menja život iz korena

I njoj je organ transplantiran u Klinici za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, a kao svoj drugi rođendan, ona će slaviti 20. jul.

U Srbiji su, da podsetimo, zahvaljujući porodicama dva donora, za nepune dve nedelje spaseno je 8 života. U tom periodu, i dve osobe su dobile srca. Najpre Miloš 8. jula, a zatim prošle subote i Aleksandra.

Potpuno zdrava do porođaja

Mlada majka je do svog porođaja bila potpuno zdrava osoba, a onda je iz ginekološke ustanove odmah prebačena na kardiologiju, nakon čega joj je ugrađena srčana pumpa, sa kojom je živela sve do subote.

Na srce je čekala 5 godina, i maltene odustala... Nešto je, ipak, u međuvremenu osetila, i spremno dočekala poziv.

Zahvalna je porodici donora i timu koji je izveo transplantaciju, predvođen Sašom Kačarom, načelnikom operacionog bloka Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničnog centra Srbije (UKCS).

Ass dr sci med Emilija Nestorović, načelnica Odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu Klinike za kardiohirurgiju UKCS precizira da je operacija trajala više od 10 sati.

- Bila je jedna od najkompleksnijih operacija, jer je transplantirana pacijentkinja kojoj je prethodno spasen život sa ugrađenom veštačkom srčanom pumpom. Te operacije su mnogo kompleksnije jer se radi o reoperaciji. Pacijentkinja je stabilna, njeno stanje je zadovoljavajuće. Uvek nam je briga da li će srce da proradi u sali i sprečimo to hiperakutno odbacivanje. Naravno, prvu bitku smo dobili, sada pratimo da ne dođe do odbacivanja organa, ali kažem, njeno stanje je zadovoljavajuće kao i postoperativni tok - kaže za "Blic" dr Emilija Nestorović.

Zbog jednog, ali velikog "DA" moći će na more

Ona otkriva da je srce prošlog vikenda dobila mlada majka koja je 5 godina čekala transplantaciju srca na srčanoj pumpi.

- Bila je mlada, zdrava žena, koja je dobila postpartalnu kardiomiopatiju nakon porođaja, kada usled različitih imunoloških, hormonskih disbalansa dolazi do oštećenja srčanog mišića. Ona je pre porođaja bila zdrava, a iz ginekološke ustanove je prevedena na kardiologiju u životno ugrožavajućem stanju. U tom trenutku, kako nije bilo donora, spasen joj život ugradnjom srčane pumpe, na kojoj je posle 5 godina, dočekala poziv za transplantaciju - priča dr Nestorović.

Aleksandra je sve vreme na srčanoj pumpi bila u stabilnom stanju, ali uz puno ograničenja. Jedno od njih je kupanje, nije smela na bazen, more... Ipak, planirala je zbog deteta da ode u septembru. Da se bar ono kupa.

Spremila torbu za bolnicu 6 dana pre poziva

Jedno DA je sada to odložilo, ali će zato, i ona moći da se kupa.

- Kada se probudila pitala me najpre da li joj je sin dobro i da li sam se čula sa njim - kaže dr Emilija a zatim se priseća Aleksandrine kontrole od samo 10 dana pre transplantacije:

- Na toj kontroli je baš pričala da bi odvela sina na more u septembru, da se on malo kupa kad ona već ne sme. To je život sa pumpom. Takođe, mi njima uvek kažemo da imaju spremnu torbu sa stvarima za bolnicu, za slučaj poziva za organ, i da te stvari u torbi properu na svakih 7 dana. Pošto je dugo čekala, ona je u jednom momentu prestala da pere te stvari. Međutim, pet, šest dana pre transplantacije uzela je i ponovo spremila torbu.

Doktor Saša Kačar koji je izveo transplantaciju, objašnjava za "Blic" da je kod ovakvih transplantacija, koje traju izuzetno dugo, najbitnije da koncentracija bude na maksimalnom nivou nekoliko sata.

- Ogroman tim ljudi učestvuje u njoj. Zadatak hirurga je da besprekorno obavi taj hirurški deo, odnosno eksplantaciju i implantaciju srca, a pre i posle toga, tu su anesteziolozi, zatim kardiolozi Odeljenja za transplantacije, sestre, tehničari. Pored ogromnog tima, bitno je i vreme. Suština je da se i eksplantacija i implantacija obave što pre. Nema odlaganja. Kada sam radio ranije u Italiji i Belgiji, tamo se čeka srce da dođe iz drugog kraja zemlje, ili iz drugog kraja Evrope, tako da oni tu automatski gube dva sata. Mi imamo prednost što je većina donora je ovde, ili u Kliničkom centru, ili, bilo je par slučaja u Kragujevcu, Nišu, ranije u Novom Sadu. Kod nas mnogo manje traje to vreme čekanja, vreme ishemije srca - od momenta kad se srce skine, do momenta kada kompletno proradi krvotok, dok se ne završi implantacija, ušiju svi krvni sudovi - priča dr Kačar.

On kaže da su i Aleksandra a i Miloš koji je dobio novo srce par dana pre nje, dobro, i da su njihovi osmesi najbolja poruka svima koji se razmišljaju da izgovor DA za donaciju organa.

- Naši ljudi treba da budu svesni da time zaista pomažu u spasavanju života, i da nema tu ništa drugo. Pacijenti su zadovoljni. Kad im se izvadi tubus iz usta, imaju taj osmeh na licu... Svi se smeškaju.. Ne postoji nijedan razlog da neko kaže NE doniranju organa - kaže dr Kačar.

Mesec dana bolnice, pa kući

Doktorka Ema objašnjava da je procedura takva da transplantirani pacijenti po protokolu ostaju u bolnici mesec dana, u okviru kojih im se rade dve kontrolne biopsije, da bi se videlo da li ima na mikropatološkom nivou odbacivanja.

- Miloš je prošao prvu biopsiju, pokazala je da nema odbacivanja, i sada čeka drugu - kaže dr Emilija Nestorović.

Koliko su srećni pacijenti, toliko je i tim koji izvodi presađivanje ovog organa. Dr Nestorović ističe da su dve transplantacije srca za manje od dve nedelje ohrabrujuće, i osvrće se na veliki napor koji je uložila medicinska struka ali i udruženja transplantiranih pacijenata.

Životi koji zavise od dobre volje

- Transplantacija organa je najkompleksnija, ne samo zbog svoje procedure, medicinske tehnike i praćenja tih pacijenata, već zato što potpuno zavisi od medicinske struke sa jedne strane i dobre volje naših građana, sa druge strane. Ako pogledamo da se ona bazira na dobroj volji svakog od nas, da za vreme svog života doniramo deo svoga tela ili deo tela svoga bližnjeg nakon moždane smrti bez ikakve nadoknade, bez ikakve nagrade, onda vidimo da definitivno zahteva, pored humanosti, jedan visoki nivo prosvećenosti. Moramo mnogo da radimo na edukaciji stanovnika, od najranijeg uzrasta, od osnovnih škola, da obrazujemo naše građane šta je to moždana smrt, jer samo edukacija i prava informacija će nas rešiti nekih predrasuda i bezrazložnog straha - kaže dr Nestorović i dodaje da mi imamo medicinski kadar i infrastrukturu, a da 2.000 ljudi koji su na transplantacionoj listi, zavisimo od dobre volje građana:

- Kada govorimo o doniranju organa, jako je važno da se crkva izjasni za pozitivnim stavom o tome. U Španiji, koja je lider u broju transplantacija, definitivno je napravljen presedan kada je crkva izašla i rekla: "Šta će vam organi pod zemljom, ostavite ih na zemlji?" To je isto bio slučaj u Italiji sa Papa Benedikt XVI koji je zaveštao svoje organe. Samo u toj godini 40 odsto je skočio program transplantacije. Da ne navodim Hrvatsku i druge zemlje koje se nalaze u vrhu transplantacionog programa.

Izvor: Srbija Danas/Blic/Autor: Ljubinka Račić Đokić