МЛАДА МАМА ДОБИЛА НОВО СРЦЕ! Александра је ДРУГА особа у Србији која од ове године слави два рођендана - једно ДА мења живот из корена

И њој је орган трансплантиран у Клиници за кардиохирургију Универзитетског клиничког центра Србије, а као свој други рођендан, она ће славити 20. јул.

У Србији су, да подсетимо, захваљујући породицама два донора, за непуне две недеље спасено је 8 живота. У том периоду, и две особе су добиле срца. Најпре Милош 8. јула, а затим прошле суботе и Александра.

Потпуно здрава до порођаја

Млада мајка је до свог порођаја била потпуно здрава особа, а онда је из гинеколошке установе одмах пребачена на кардиологију, након чега јој је уграђена срчана пумпа, са којом је живела све до суботе.

На срце је чекала 5 година, и малтене одустала... Нешто је, ипак, у међувремену осетила, и спремно дочекала позив.

Захвална је породици донора и тиму који је извео трансплантацију, предвођен Сашом Качаром, начелником операционог блока Клинике за кардиохирургију Универзитетског клиничног центра Србије (УКЦС).

Ass др сци мед Емилија Несторовић, начелница Одељења за трансплантацију срца и механичку потпору Клинике за кардиохирургију УКЦС прецизира да је операција трајала више од 10 сати.

- Била је једна од најкомплекснијих операција, јер је трансплантирана пацијенткиња којој је претходно спасен живот са уграђеном вештачком срчаном пумпом. Те операције су много комплексније јер се ради о реоперацији. Пацијенткиња је стабилна, њено стање је задовољавајуће. Увек нам је брига да ли ће срце да проради у сали и спречимо то хиперакутно одбацивање. Наравно, прву битку смо добили, сада пратимо да не дође до одбацивања органа, али кажем, њено стање је задовољавајуће као и постоперативни ток - каже за "Блиц" др Емилија Несторовић.

Због једног, али великог "ДА" моћи ће на море

Она открива да је срце прошлог викенда добила млада мајка која је 5 година чекала трансплантацију срца на срчаној пумпи.

- Била је млада, здрава жена, која је добила постпарталну кардиомиопатију након порођаја, када услед различитих имунолошких, хормонских дисбаланса долази до оштећења срчаног мишића. Она је пре порођаја била здрава, а из гинеколошке установе је преведена на кардиологију у животно угрожавајућем стању. У том тренутку, како није било донора, спасен јој живот уградњом срчане пумпе, на којој је после 5 година, дочекала позив за трансплантацију - прича др Несторовић.

Александра је све време на срчаној пумпи била у стабилном стању, али уз пуно ограничења. Једно од њих је купање, није смела на базен, море... Ипак, планирала је због детета да оде у септембру. Да се бар оно купа.

Спремила торбу за болницу 6 дана пре позива

Једно ДА је сада то одложило, али ће зато, и она моћи да се купа.

- Када се пробудила питала ме најпре да ли јој је син добро и да ли сам се чула са њим - каже др Емилија а затим се присећа Александрине контроле од само 10 дана пре трансплантације:

- На тој контроли је баш причала да би одвела сина на море у септембру, да се он мало купа кад она већ не сме. То је живот са пумпом. Такође, ми њима увек кажемо да имају спремну торбу са стварима за болницу, за случај позива за орган, и да те ствари у торби проперу на сваких 7 дана. Пошто је дуго чекала, она је у једном моменту престала да пере те ствари. Међутим, пет, шест дана пре трансплантације узела је и поново спремила торбу.

Доктор Саша Качар који је извео трансплантацију, објашњава за "Блиц" да је код оваквих трансплантација, које трају изузетно дуго, најбитније да концентрација буде на максималном нивоу неколико сата.

- Огроман тим људи учествује у њој. Задатак хирурга је да беспрекорно обави тај хируршки део, односно експлантацију и имплантацију срца, а пре и после тога, ту су анестезиолози, затим кардиолози Одељења за трансплантације, сестре, техничари. Поред огромног тима, битно је и време. Суштина је да се и експлантација и имплантација обаве што пре. Нема одлагања. Када сам радио раније у Италији и Белгији, тамо се чека срце да дође из другог краја земље, или из другог краја Европе, тако да они ту аутоматски губе два сата. Ми имамо предност што је већина донора је овде, или у Клиничком центру, или, било је пар случаја у Крагујевцу, Нишу, раније у Новом Саду. Код нас много мање траје то време чекања, време исхемије срца - од момента кад се срце скине, до момента када комплетно проради крвоток, док се не заврши имплантација, ушију сви крвни судови - прича др Качар.

Он каже да су и Александра а и Милош који је добио ново срце пар дана пре ње, добро, и да су њихови осмеси најбоља порука свима који се размишљају да изговор ДА за донацију органа.

- Наши људи треба да буду свесни да тиме заиста помажу у спасавању живота, и да нема ту ништа друго. Пацијенти су задовољни. Кад им се извади тубус из уста, имају тај осмех на лицу... Сви се смешкају.. Не постоји ниједан разлог да неко каже НЕ донирању органа - каже др Качар.

Месец дана болнице, па кући

Докторка Ема објашњава да је процедура таква да трансплантирани пацијенти по протоколу остају у болници месец дана, у оквиру којих им се раде две контролне биопсије, да би се видело да ли има на микропатолошком нивоу одбацивања.

- Милош је прошао прву биопсију, показала је да нема одбацивања, и сада чека другу - каже др Емилија Несторовић.

Колико су срећни пацијенти, толико је и тим који изводи пресађивање овог органа. Др Несторовић истиче да су две трансплантације срца за мање од две недеље охрабрујуће, и осврће се на велики напор који је уложила медицинска струка али и удружења трансплантираних пацијената.

Животи који зависе од добре воље

- Трансплантација органа је најкомплекснија, не само због своје процедуре, медицинске технике и праћења тих пацијената, већ зато што потпуно зависи од медицинске струке са једне стране и добре воље наших грађана, са друге стране. Ако погледамо да се она базира на доброј вољи сваког од нас, да за време свог живота донирамо део свога тела или део тела свога ближњег након мождане смрти без икакве надокнаде, без икакве награде, онда видимо да дефинитивно захтева, поред хуманости, један високи ниво просвећености. Морамо много да радимо на едукацији становника, од најранијег узраста, од основних школа, да образујемо наше грађане шта је то мождана смрт, јер само едукација и права информација ће нас решити неких предрасуда и безразложног страха - каже др Несторовић и додаје да ми имамо медицински кадар и инфраструктуру, а да 2.000 људи који су на трансплантационој листи, зависимо од добре воље грађана:

- Када говоримо о донирању органа, јако је важно да се црква изјасни за позитивним ставом о томе. У Шпанији, која је лидер у броју трансплантација, дефинитивно је направљен преседан када је црква изашла и рекла: "Шта ће вам органи под земљом, оставите их на земљи?" То је исто био случај у Италији са Папа Бенедикт XVI који је завештао своје органе. Само у тој години 40 одсто је скочио програм трансплантације. Да не наводим Хрватску и друге земље које се налазе у врху трансплантационог програма.

Извор: Србија Данас/Блиц/Аутор: Љубинка Рачић Ђокић