MOŽDA JE OVO NEKO VAŠ: U Srbiji svakoga dana 47 osoba doživi infarkt, a 15 ne preživi
BEOGRAD - Svetski dan srca obeležava se sutra, a u Srbiji svakoga dana 47 osoba doživi infarkt, a 15 ga ne preživi.
Bolesti srca i krvanih sudova uzrok su smrti svake druge osobe u našoj zemlji , podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović - Batut", što nas svrstava u grupu zemalja sa visokim rizikom za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti.
Predsednik udruženja kardiologa Srbije prof. Branko Beleslin pojašnjava da su mnogobrojni razlozi koji dovode do kardiovaskularnih bolesti: loše životne navike, pre svega pušenje, nezdrava ishrana i loša fizička aktivnost.
On kaže da Evropsko kardiološko društvo svake godine izdaje preporuke o primarnoj prevenciji kardiovaskularnih bolesti, da ne bi došlo do infarskta srca i moždanog udara.
"Pušenje je apsolutno zabranjeno, a dokazano je da i pasivno pušenje povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti za 30 odsto. U ishranu treba uvesti omega 6 i omega 3 masne kiseline, a one se najviše nalaze u ribi. Riba bi trebalo jesti najmanje dva puta nedeljno", rekao je Beleslin.
Fizičko vežbanje, nastavlja on, treba da bude u svim starosnim grupama, prilagođeno utreniranosti. Preporuka je da se vežba dva i po sata nedeljno, odnosno 30 minuta dnevno.Preporuka Evropskog kardiološkog društva je da krvni pritisak bude ispod 140 sa 90, da vrednost šećera u krvi bude ispod sedam, a ukupni holesterol manji od pet milimola po litri.Među kardiovaskularnim bolestima, prof.
Beleslin kaže da je infarkt miokarda najzastupljeniji i da je u Srbiji poslednjih deset, petnaest godina vlada prava epidemija i da taj trend nije zaustavljen.
DOBRA VEST ZA ZAPOSLENE U ZDRAVSTVU: Do kraja godine veće plate
Dodaje da je za infarkt najvažnije na vreme obratiti se lekaru, da se što pre odpuši krvi sud, te su se do sada takvi pacijenti lečili trombolitičkim sredstvima , lekovima koji rastvaraju trom.
"Danas se pacijenti sa infarktom miokarda zbrinjavaju u salama za kateterizaciju srca i rezultati su veoma dobri. U poslednjih 20 godina broj smrtnih slučajeva od infarkta je smanjen", rekao je Beleslin.
To se postiglo, kako kaže, razvijanjem mreže centara za kateterizaciju srca, tako da isti tretman dobiju pacijenti u većim gradiovima i u manjim sredinama u Srbiji, jer je vreme najvažnije za preživljavanje kod infarkta.
Za pacijenti koji su preživeli infarkt, važno je da nastave sa rigoroznom prevencijom - odricanje loših životnih navika, adekvatna ishrana, regulisanje dijabetresa, krvnog pritiska, fizička aktivnost prilagođena stanju i godinama."Drugi važan segment za preveniranje novog infarkta su lekovi koji moraju da se uzimaju stalno. Dostupan je jedan broj lekova, ali nisu svi.
Savremenih lekova ima na tržištu, ali nisu na pozitivnoj listi", naglašava Beleslin.
On pojašnjava da su ti savremeni lekovi "nešto moćniji u odnosu na postojeće", da dovode do smanjenja smrtnosti od budućih kardiovaskularnih događaja."To je situacija za koju smo sigurni da će se promeniti baš preko prevencije. Ona je dobar put da se uštede pare i da se uštede sredstva za inovativne lekove", zaključio je Beleslin.
KORUPCIJA U ZDRAVSTVU: Kako smo sistematski uništeni od doktora?
Svetski dan srca obeležava se sutra pod sloganom "Znanje je moć- čuvaj svoje srce" u Mikser hausu od 13 sati.
Zainteresovani sugrađani imaće priliku da na više punktova od kardiologa, endokrinologa, neurologa, saznaju nešto više o značaju prevencije.
