Na Fakultetu društvenih nauka u Beogradu predstavljen program zajedničke geopolitičke, kulturne i ekonomske ekspanzije Srbije i Mađarske u Latinskoj Americi

Radionicu je vodio tim vrsnih stručnjaka iz svih pratećih oblasti vezanih za datu temu, a na čelu tima profesora bili su prof. dr Slobodan Pajović i njegova mađarska koleginica prof. dr Monika Sente-Varga. 

Fakultet društvenih nauka i Univerzitet Ludovika iz Budimpešte uspešno realizovali novi projekat saradnje Srbije i Mađarske

Fakultet društvenih nauka i Univerzitet Ludovika iz Budimpešte uspešno realizovali novi projekat saradnje Srbije i Mađarske

Dobrodošlicu prepunoj sali Fakulteta društvenih nauka poželeo je dekan fakulteta prof. dr Mirko Miletić, koji je istakao svoje zadovoljstvo zbog realizacije ovog neverovatno važnog projekta, kao i ponos zbog fantastičnog odaziva publike, kako profesora i studenata, tako i državnih zvaničnika. Posebnu zahvalnost dekan je izrazio prema prof. dr Slobodanu Pajović, za kog sam tvrdi da je bio spona između Fakulteta društvenih nauka u Beogradu i Univerziteta Ludovika iz Budimpešte. Nakon uvodne reči, publici se obratio prof. dr Slobodan Pajović, koji se zahvalio svima koji su prepoznali ovu inicijativu i došli da je podrže u tolikom broju. 

- Prva tema od izuzetnog značaja za ovaj projekat jeste "Srbija i Latinska Amerika" , odnosno odnos naše zemlje sa ovim regionom kroz istoriju, sve do danas. Za početak moram istaći da imamo veliko jugoslovensko nasleđe. Jugoslavija je za vreme Josipa Broza Tita imala fantastične odnose sa Latinskom Amerikom upravo na svim poljima na kojima mi danas želimo da temeljimo saradnju. Politika na najvišem nivou, trgovina, ekonomija, obrazovanje - sve su ovo ključne oblasti u kojima je Latinska Amerika imala važno mesto u politici Jugoslavije. Svojevremeno, ovaj region je bio "nebrušeni dijamant", prepun novih mogućnosti, a presednik Tito je u ovom delu sveta bio izuzetno popularan. Danas, ovo nasleđe prestavlja i neku vrstu tereta za Srbiju, ali trebalo bi to iskoristiti. Pored slabijeg političkog prisustva Srbije u regionu Latinske Amerike, javlja se i problem ekonomije i budžeta. Jugoslavija je svojevremeno imala 12 ambasada u Latinskoj Americi, Srbija danas ima samo 4, uz još 16 počasnih konzulata. Srbija danas nije naročito uspešna u promociji svoj bogatog istorijskog nasleđa u Latinskoj Americi, ali upravo se tu krije mogučnost za saradnju sa našim partnerima iz Mađarske. Najstariji srpski konzulat u Latinskoj Americi potiče još iz 1912. godine. Nakon više od jednog veka, ova institucija je i dalje počasni konzulat Srbije. Možete da zamislite koliko je za nas naučnike važno postojanje ove institucije. Možemo da istražujemo naše učešće u životu Južne Amerike u poslednjih 111 godina, nijedna bivša jugoslovenska republika nema ovu privilegiju. Za uspeh promovisanja naše zemlje, veoma je važno pronaći strategiju za balans između jugoslovenske tradicije i srpskog nacionalnog interesa. Jedan od načina svakako jeste promovisanje kulturno-istorijskog nasleđa Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije i Republike Jugoslavije kroz sve njene etape - u svim ovim zemljama, Srbija je kroz istoriju uvek bila nukleus pokretanja saradnje ova dva regiona. - istakao je prof. dr Slobodan Pajović, nakon čega se osvrnuo na potencijalnu direktnu saradnju sa Mađarskom. 

- Činjenica je da su odnosi naše dve zemlje trenutno istorijski najbolji, a za to je zaslužno mnogo faktora. Jedan od faktora jeste i trenutna situacija u svetu, gde naše dve zemlje usko sarađuju na poljima ekonomske, energetske i migrantske krize. Nema sumnje da ova saradnja jača naše prijateljstvo i strateško partnerstvo. Čućemo kasnije od našeg kolege iz Brazila da promene u svetu, naročito trenutna komplikovana i konflikta situacija u Evropi, stvaraju potrebu za inovacijama i novim partnerstvima na poljima geoekonomije i geopolitike. Budući da delimo mišljenja i interese na mnogim poljima, Srbija i Mađarska mogu da se ujedine i zajedničkim snagama krenu u ostvarenje svojih ciljeva. Jedna od ideja jeste ujedinjenje interesa u Latinskoj Americi, gde Srbija nema svoje ambasade. Udružili bismo se u promovisanju ekonomskih i društvenih interesa naše dve zemlje na tromeđi Brazila, Argentina i Paragvaja, šta je jedna od najvažnijih trgovinskih i ekonomskih lokacija u čitavoj Latinskoj Americi. Na ovaj način, obe zemlje bi učvrstile odnose za Argentinom i Brazilom, ali i konačno ostvarile kontakt sa Paragvajom, sa kojim do sad nismo imali saradnju. U Evropi ne postoji drugi primer zajedničke ekspanzije dve zemlje na nekom drugom regionu, ovo jeste problem jer smo naišli na veliku dozu skepticizma, ali aktivno radimo na rešavanju ovog problema. - dodao je profesor i reč prepustio svojoj koleginici prof. dr Moniki Sente-Vargi. 

Ona je pokrenula nove teme za razgovor, a jedna od njih bila je i osvrt na prošlogodišnji sastanak u Budimpešti, na kom su i pronađene zajedničke zone interesa dve zemlje u Latinskoj Americi. 

- Činjenično stanje je da mi mnogo više težimo ka tom regionu, nego on ka nama. To je i normalno, ali zato baš mi moramo da preuzmemo inicijativu i ne čekamo na njih, iako smo u boljoj poziciji u svetu nego oni. Ove zemlje zanimaju veći entiteti i regionalna saradnja, što mi upravo danas radimo. Budući da imamo ograničene izvore, ne možemo da se otvorimo za ceo kontinent, već samo na određene regione. Za Mađarsku je trgovina najvažniji cilj u Latinskoj Americi, gde trenutno imamo jako nizak nivo izvoza. Najveći problem za to je što smo za njih nevidljivi, nismo uopšte afirmisani tamo, pa ni nema lokalnog interesovanja za naše proizvode. - istakla je profesorka Sente-Varga kao glavni problem. 

- Za početak, naša diplomatija mora da bude kulturološka, da ostvarimo prisustvo u regionu, pa onda i afirmaciju, slikovito objašnjeno - da napravimo ljudski most. U Latinskoj Americi postoji stanovništvo mađarskog protekla. Doduše, ovo su treća ili četvrta kolena imigranata iz Mađarske, te najveći broj njih uopšte ne govori mađarski, a budući da je jezik sam po sebi pretežak, ne možemo ni da očekujemo da će ga naučiti. Ipak, postoje načini da uložimo resurse u njihovu edukaciju, a prvenstveno nas zanimaju dve sfere društva. Prva sfera jesu studenti koji dolaze u Mađarsku na razmenu ili na kompletne studije, oni bi mogli da budu naši afirmatori po povratku u svoju zemlju. Druga ciljna grupa jesu stariji ljudi pred penzijom, sentimentalni i nostalgični prema zemlji odakle su potekli ili gde su nekada bili. - dodala je. 

Nakon davanja kratkog istorijata odnosa Mađarske sa Latinskom Amerikom, profesorka Sente-Varga istakla je mađarsku tendenciju da se, nakon perioda evropskih integracija, ponovo okrenu ka ovom regionu, sa kojim generalno gledano imaju odličnu političku, ali veoma slabu ekonomsku saradnju. 

- Treba da se promovišemo tamo, jer taj narod ne zna apsolutno ništa o nama. U Meksiku smo održali nedelju mađarske kulture u novembru prošle godine, ovo je idealan primer za pozitivnu afirmaciju. Na osnovu istraživanja, ustanovili smo da postoje četiri tačke fokusa na osnovu kojih bismo mogli najkvalitetnije da se afirmišemo, a to su: sport, poznati imigranti, međunarodna slika i muzika. - zaključila je prof. dr Monika Sente-Varga. 

Nakon njenog izlaganja, preko video-poziva konferenciji se priključio gost iz Brazila, prof. dr Huan Aguljo, koji je izneo svoj ugao gledanja na ovu međunarodnu saradnju, i istakao predloge kako bi ona mogla da se iskoristi na najbolji mogući način. 

- Srbija i Mađarska treba da sarađuju s nama iz više razloga. Prvi je geopolitički - Brazil je gigant koji ima ogroman potencijal za saradnju. Šta imamo da ponudimo? - Svežu vodu i biodiverzitet pre svega. Mi smo jedan od najvećih svetskih proizvođača mesa, gde moram da istaknem da čak 23 posto govedine na svetskom tržištu dolazi upravo iz naše zemlje. U dobrim smo odnosima sa celom planetom. Trećina našeg izvoza ide u Kinu, sa kojom imamo fenomenalne odnose, ali još neka naša velika tržišta jesu i Afrika, Japan, Indija, Južna Koreja i tako dalje. Pored toga, važnije za ovaj razgovor danas, Srbija i Brazil imaju fantastičnu ekonomsku razmenu, ali i savršene diplomatske odnose, ovo treba iskoristiti i na tome graditi naš zajednički rast na svetskom tržištu. Pored vode, važno je istaći da je Brazil gotovo neograničeni izvor energetskih resursa, sa ogromnim potencijalom, a upravo je regija Parana savršeno mesto za početak eksploatacije ovog potencijala. Ipak, pre nego što zaplivamo u ove ozbiljne vode, moramo se bolje upoznati za početak, a to upoznavanje je upravo ono o čemu su govorile moje kolege. Nadam se da ćemo se uskoro ponovo okupiti i prikazati vam konkretne rezultate naše saradnje. - izjavio je prof. dr Huan Aguljo iz Brazila. 

U svojoj odjavi, profesor Aguljo istakao je važnost Podunavlja kao regije, jer on smatra da su reke prirodni mostovi za saradnju zemalja kroz koje teku.

Apropo regionalne saradnje, publici se obratila i prof. dr Edita Stojić Karanović, predsednica Međunarodnog naučnog foruma "Dunav - reka saradnje", koja je istakla svoj životni put, ispleten vezom između Srbije i Mađarske. Kroz svoje dugogodišnje iskustvo i profesionalnu karijeru, profesorka Stojić Karanović prošla je kroz mnogo etapa našiš međunarosnih odnosa, ali sa ponosom ističe da je današnji odnos naše dve zemlje najbolji u istoriji, da naše dve zemlje dele međunarodne interese, ideje i inicijative, da su državni vrhovi obe zemlje u odličnim odnosima i da ekonomska saradnja cveta. Njenom izlaganju pridružio se i profesor Pajović, koji je zaključio da naši istorijski odnosi treba da budu odskočna daska za saradnju. 

Ipak, da bi se ovakvi projekti realizovali, nije dovoljna samo želja. Potreban je i strateški plan za ovu vrstu ekspanzije.