NAJČUVANIJA TAJNA BITKE NA KOŠARAMA! Jedan podoficir naše vojske ukrao je foru od Amerikanaca, ALBANCI NISU ZNALI GDE SU
Bitka za Košare smatra se najvećom bitkom u novijoj srpskoj istoriji.
Bitka za Košare zvanično je završena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama KFOR-a povukla sa Košara. Jugoslovenska vojska bila je brojčano slabija, a zbog stalnog prisluškivanja jedan rezervni oficir VJ se prisetio američkih Navaho Indijanaca iz Drugog svetskog rata. Neprijatelji do kraja rata nisu znali šta ih je snašlo, ali najpre malo više o samoj borbi za tu poziciju.
Povlačenje sa rejona karaule Košare, je za razliku od drugih delova Kosova, proteklo bez ikakvih incidenata, a neprijatelji su jedni druge mirno posmatrali.
Smatra se najvećom bitkom u novijoj srpskoj istoriji.
NESTAO IVICA (57) U SREMSKOJ MITROVICI: Porodica molim za pomoć, poslednji put viđen 31. decembra!
POTRESNE REČI OCA NESTALOG MLADIĆA: "Samo da ga nađem, kopni mi nada..."
NAJNOVIJI DETALJI MISTERIJE NESTANKA MLADIĆA IZ SPLITA: Snimci kamera predati policiji, oglasio se i menadžer "Gotika"
Na vrhuncu borbi Vojska Jugoslavije imala je oko 1.200 vojnika, a OVK, sa dobrovoljcima i albanskim jedinicama pet do šest hiljada. Snage OVK su ratovale u smenama, dok za VJ nije bilo odmora.
I pored velike stručne pomoći NATO oficira, OVK je do tada napadala vojsku i policiju iz zaseda, nije imala ozbiljniju vojnu obuku za frontalno ratovanje - što se i videlo tokom cele bitke.
U napade se uključila i albanska vojska, prvo artiljerijom, a zatim i sa desetak tenkova, ali to nije bitnije uticalo na moral vojnika.
Vojska Jugoslavije je često išla u napade po ledenoj kiši, mrazu, magli i snegu dubine jedan metar i branila svaki položaj do poslednjeg trenutka - što je dodatno uticalo na pad morala kod neprijatelja.
Tokom krvavih borbi na Košarama bilo je i mnogih neverovatnih scena, u koje je teško poverovati. Dešavalo se da ljudi sa obe linije fronta zbog guste magle zalutaju u neprijateljske rovove i vrate su u sopstvene, a da ih niko ne primeti.
Pripadnicima VJ koji su se grejali pored vatre jednom prilikom je prišao čovek u vojnoj uniformi, seo pored njih i kada su ga posle nekoliko minuta pitali iz koje jedinice on je odgovorio na albanskom.
Taj pripadnik OVK je zarobljen, a utvrđeno je da se posle jednog od napada dugo skrivao u žbunju, ali je izašao kada je video vatru i ljude. Dvojica pripadnika Vojske Jugoslavije su po magli uspeli da ušetaju u neprijateljski rov, „zarobili“ teški protivavinski mitraljez i bezbedno ga doneli u svoj rov.
Inače, zbog stalnog prisluškivanja jedan rezervni oficir VJ se prisetio američkih Navaho Indijanaca iz Drugog svetskog rata, i angažovao dvojicu Roma, pripadnika VJ, koji su na svom jeziku radio vezom navodili jugoslovensku artiljeriju i minobacače.
Do kraja rata NATO i OVK nisu uspeli da shvate o čemu se radi, jer nisu razumeli romski jezik. Iako je rejon karaule bio gotovo nenaseljen, u okolini su se nalazila etnički čista albanska sela, sa velikim brojem pripadnika OVK u njima. Sama karaula udaljena nekoliko stotina metara od granične linije na vidnom mestu, bila je laka meta i često se dešavalo da teroristi sa granične linije ispale rafal na karaulu i pobegnu.
Česte su bile i zasede u kojima je stradalo nekoliko pripanika VJ, a gotovo svakodnevna pojava pokušaja prenošenja manje ili veće količine oružja i municije iz Albanije na Kosovo i Metohiju.
Glavninu graničnih jedinica činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka koji su služili vojsku od marta 1998. godine i imali su uglavnom po 19 ili 20 godina.
