НАЈЧУВАНИЈА ТАЈНА БИТКЕ НА КОШАРАМА! Један подофицир наше војске украо је фору од Американаца, АЛБАНЦИ НИСУ ЗНАЛИ ГДЕ СУ
Битка за Кошаре сматра се највећом битком у новијој српској историји.
Битка за Кошаре званично је завршена 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Кумановског споразума са снагама КФОР-а повукла са Кошара. Југословенска војска била је бројчано слабија, а због сталног прислушкивања један резервни официр ВЈ се присетио америчких Навахо Индијанаца из Другог светског рата. Непријатељи до краја рата нису знали шта их је снашло, али најпре мало више о самој борби за ту позицију.
Повлачење са рејона карауле Кошаре, је за разлику од других делова Косова, протекло без икаквих инцидената, а непријатељи су једни друге мирно посматрали.
Сматра се највећом битком у новијој српској историји.
НЕСТАО ИВИЦА (57) У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ: Породица молим за помоћ, последњи пут виђен 31. децембра!
ПОТРЕСНЕ РЕЧИ ОЦА НЕСТАЛОГ МЛАДИЋА: "Само да га нађем, копни ми нада..."
НАЈНОВИЈИ ДЕТАЉИ МИСТЕРИЈЕ НЕСТАНКА МЛАДИЋА ИЗ СПЛИТА: Снимци камера предати полицији, огласио се и менаџер "Готика"
На врхунцу борби Војска Југославије имала је око 1.200 војника, а ОВК, са добровољцима и албанским јединицама пет до шест хиљада. Снаге ОВК су ратовале у сменама, док за ВЈ није било одмора.
И поред велике стручне помоћи НАТО официра, ОВК је до тада нападала војску и полицију из заседа, није имала озбиљнију војну обуку за фронтално ратовање - што се и видело током целе битке.
У нападе се укључила и албанска војска, прво артиљеријом, а затим и са десетак тенкова, али то није битније утицало на морал војника.
Војска Југославије је често ишла у нападе по леденој киши, мразу, магли и снегу дубине један метар и бранила сваки положај до последњег тренутка - што је додатно утицало на пад морала код непријатеља.
Током крвавих борби на Кошарама било је и многих невероватних сцена, у које је тешко поверовати. Дешавало се да људи са обе линије фронта због густе магле залутају у непријатељске ровове и врате су у сопствене, а да их нико не примети.
Припадницима ВЈ који су се грејали поред ватре једном приликом је пришао човек у војној униформи, сео поред њих и када су га после неколико минута питали из које јединице он је одговорио на албанском.
Тај припадник ОВК је заробљен, а утврђено је да се после једног од напада дуго скривао у жбуњу, али је изашао када је видео ватру и људе. Двојица припадника Војске Југославије су по магли успели да ушетају у непријатељски ров, „заробили“ тешки противавински митраљез и безбедно га донели у свој ров.
Иначе, због сталног прислушкивања један резервни официр ВЈ се присетио америчких Навахо Индијанаца из Другог светског рата, и ангажовао двојицу Рома, припадника ВЈ, који су на свом језику радио везом наводили југословенску артиљерију и минобацаче.
До краја рата НАТО и ОВК нису успели да схвате о чему се ради, јер нису разумели ромски језик. Иако је рејон карауле био готово ненасељен, у околини су се налазила етнички чиста албанска села, са великим бројем припадника ОВК у њима. Сама караула удаљена неколико стотина метара од граничне линије на видном месту, била је лака мета и често се дешавало да терористи са граничне линије испале рафал на караулу и побегну.
Честе су биле и заседе у којима је страдало неколико припаника ВЈ, а готово свакодневна појава покушаја преношења мање или веће количине оружја и муниције из Албаније на Косово и Метохију.
Главнину граничних јединица чинили су војници на редовном одслужењу војног рока који су служили војску од марта 1998. године и имали су углавном по 19 или 20 година.
