NAREDNA ČETIRI DANA SU KRITIČNA Upozorenja se nižu, Dunav nastavlja da raste, ovi gradovi u Srbiji su posebno na udaru - PAZITE SE

Prema poslednjim upozorenjima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) vrh talasa na kod Bezdana očekuje se 25. septembra, kod Apatina 25/26. septembra, kod Bogojeva 26. septembra, a kod Novog Sada 27. septembra.

Kritična naredna četiri dana

Prema prognozi vodostaja RHMZ, Dunav je u porastu sa tendencijom porasta naredna četiri dana. Porast nivoa reke je u domenu visokih i srednje visokih vrednosti.

Porast nivoa vode u Dunavu se prati na hidrološkim stanicama i prema stanju od juče (nedelja) i prognozi vodostaja do četvrtka, kao što je izjavio Dejan Vladiković, hidrolog RHMZ, vodostaj neće preći granicu vanredne odbrane.

Prognoza vodostaja kod Bezdana

Kod Bezdana je Dunav juče bio 616 cm, prognoza za danas je 645 cm, sutra 661, u sredu 664 i u četvrtak se prognozira pad na 652. Na ovom mestu granica redovne odbrane je 500 cm, a vanredne 700 cm.

Prognoza vodostaja kod Apatina

Od juče do danas, 23. septembra, nivo Dunava kod Apatina je sa 628 porastao na 662 cm, očekuje se da u utorak bude 682, sredu 695 i četvrtak 698 cm.

Granica redovne odbrane kod hidrološke stanice Apatin je 600, a vanrednu 750 cm.

Prognoza vodostaja kod Bogojeva

Kod Bogojeva Dunav nije prešao redovnu granicu odbrane, u nedelju je nivo reke bio 520 cm, za danas je predviđeno 545, sutra 566, u sredu 578 i u četvrtak 580 cm. Granica redovne odbrane je 600, a vanredne odbrane od poplava 700 cm.

Prognoza vodostaja kod Bačke Palanke

Kod Bačke Palanke Dunav je tokom vikenda dostigao 453 cm, danas je 475, prognoza je da će sutra biti 490, u sredu se očekuje 505 cm i u četvrtak 515 cm. Granica redovne odbrane na ovom mestu je 530, a vanredne 650 cm.

Prognoza vodostaja kod Novog Sada

Dunav kod Novog Sada je u nedelju 22. septembra bio 407, danas se očekuje 430 cm, sutra 447, u sredu 463, u četvrtak 472, što znači da će u sredu preći granicu redovne odbrane koja iznosi 450 cm, dok je vanredna 700 cm.

Sve stanice u nizvodnom toku u redovnoj odbrani, uzvodni tok može da reguliše Đerdap

-Na našem delu toka ući će sve stanice od Bezdana do Novog Sada u redovnu odbranu od poplava. Što se tiče nizvodnog dela, Zemun, Pančevo, Smederevo, i niže ka Gradištu, tu se ne očekuje da će preći granicu redovne odbrane od poplave jer i rad hidroelektrane Đerdap, ispuštanjima i manevrisanjem u dogovoru sa kolegama iz Rumunije, može uticati da nizvodni tok ne bude kao uzvodni – rekao je Dejan Vladiković.

Dodao je da će ovaj talas biti malo produžen zbog snega koji je pao na Alpima i napomenuo je da je jako bitno da slike koje smo viđali prošle sedmice iz srednje Evrope ne mogu da se ponove kod nas jer su iznad nas padavine bile jako male u odnosu na Evropu, čak simbolične. Kod njih je palo za četiri do pet dana od 100 do 300 mm, a kod je bilo 10 puta manje kiše.

Suša je štetna, ali nas je spasila poplava većih razmera

Bezbednoj situaciji doprinelo je i to što je pre dolaska ciklona koji je prouzrokovao velike količine padavina, kod nas vladala velika suša.

- Imali smo stalna upozorenja na niske vodostaje i niske plovidbene nivoe, pogotovo na Savi, ali i na Dunavu na nekim delovima toka. To je štetno, ali kada se sada pogleda ova situacija sreća je u nesreći što se sada na našem toku krenulo sa jako niskim nivoom. Na Dunavu su izdata sva upozorenja i talas je biti značajan. Prve procene su da će biti drugi po rangu po količini vode. Prvi je bio 2002. godine, zatim 2013. na gornjem delu Dunava i ovaj bi bio jači – istakao je hidrolog.

Direktan uticaj klimatskih promena na ekstremne pojave

Klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević je izjavio da su nivoi vode u Dunavu blizu graničnih upozorenja, ali ne mogu da dovedu do poplava, posebno do značajnijih poplava.

Prema njegovim rečima, već je pokazano da bi bez klimatskih promena akumulacija kiše bila 20 odsto manja. Ako je na nekoj lokaciji palo oko 300 litara kiše, to znači da bi bilo 60 litara manje da nema uticaja klimatskih promena. Ne bi pale tromesečne padavine, već značajno manje i na mnogo većem broju lokacija bi bilo manje rizika od poplava.

- U tom slučaju ne bi padavine dovele do pucanja brana, pošto su u ovoj epizodi tri brane pukle, u Češkoj, Poljskoj i Slovačkoj. Tako da 20 odsto više padavina napravi značajno veće probleme. Klimatske promene imaju direktan uticaj na celu ovu epizodu i da ih nema ishod ciklona bi bio daleko manje opasan i po ljude i materijalna dobra. Verovatno bi to bilo sve mnogo blaže i lakše za kontrolu. Klimatske promene direktno utiču da ovakvi ekstremi budu još ekstremniji nego u prošlosti – zaključio je Đurđević.

Srbija Danas/Blic