НАРЕДНА ЧЕТИРИ ДАНА СУ КРИТИЧНА Упозорења се нижу, Дунав наставља да расте, ови градови у Србији су посебно на удару - ПАЗИТЕ СЕ
Од када је Дунав прешао границу редовне одбране од поплава у Србији, све очи упрте су на ниво водостаја ове реке код Бездана, Апатина, Богојева, Бачке Паланке, Новог Сада, али и даље.
Према последњим упозорењима Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) врх таласа на код Бездана очекује се 25. септембра, код Апатина 25/26. септембра, код Богојева 26. септембра, а код Новог Сада 27. септембра.
Критична наредна четири дана
Према прогнози водостаја РХМЗ, Дунав је у порасту са тенденцијом пораста наредна четири дана. Пораст нивоа реке је у домену високих и средње високих вредности.
Пораст нивоа воде у Дунаву се прати на хидролошким станицама и према стању од јуче (недеља) и прогнози водостаја до четвртка, као што је изјавио Дејан Владиковић, хидролог РХМЗ, водостај неће прећи границу ванредне одбране.
Прогноза водостаја код Бездана
Код Бездана је Дунав јуче био 616 цм, прогноза за данас је 645 цм, сутра 661, у среду 664 и у четвртак се прогнозира пад на 652. На овом месту граница редовне одбране је 500 цм, а ванредне 700 цм.
Прогноза водостаја код Апатина
Од јуче до данас, 23. септембра, ниво Дунава код Апатина је са 628 порастао на 662 цм, очекује се да у уторак буде 682, среду 695 и четвртак 698 цм.
Граница редовне одбране код хидролошке станице Апатин је 600, а ванредну 750 цм.
Прогноза водостаја код Богојева
Код Богојева Дунав није прешао редовну границу одбране, у недељу је ниво реке био 520 цм, за данас је предвиђено 545, сутра 566, у среду 578 и у четвртак 580 цм. Граница редовне одбране је 600, а ванредне одбране од поплава 700 цм.
Прогноза водостаја код Бачке Паланке
Код Бачке Паланке Дунав је током викенда достигао 453 цм, данас је 475, прогноза је да ће сутра бити 490, у среду се очекује 505 цм и у четвртак 515 цм. Граница редовне одбране на овом месту је 530, а ванредне 650 цм.
Прогноза водостаја код Новог Сада
Дунав код Новог Сада је у недељу 22. септембра био 407, данас се очекује 430 цм, сутра 447, у среду 463, у четвртак 472, што значи да ће у среду прећи границу редовне одбране која износи 450 цм, док је ванредна 700 цм.
Све станице у низводном току у редовној одбрани, узводни ток може да регулише Ђердап
-На нашем делу тока ући ће све станице од Бездана до Новог Сада у редовну одбрану од поплава. Што се тиче низводног дела, Земун, Панчево, Смедерево, и ниже ка Градишту, ту се не очекује да ће прећи границу редовне одбране од поплаве јер и рад хидроелектране Ђердап, испуштањима и маневрисањем у договору са колегама из Румуније, може утицати да низводни ток не буде као узводни – рекао је Дејан Владиковић.
Додао је да ће овај талас бити мало продужен због снега који је пао на Алпима и напоменуо је да је јако битно да слике које смо виђали прошле седмице из средње Европе не могу да се понове код нас јер су изнад нас падавине биле јако мале у односу на Европу, чак симболичне. Код њих је пало за четири до пет дана од 100 до 300 mm, а код је било 10 пута мање кише.
Суша је штетна, али нас је спасила поплава већих размера
Безбедној ситуацији допринело је и то што је пре доласка циклона који је проузроковао велике количине падавина, код нас владала велика суша.
- Имали смо стална упозорења на ниске водостаје и ниске пловидбене нивое, поготово на Сави, али и на Дунаву на неким деловима тока. То је штетно, али када се сада погледа ова ситуација срећа је у несрећи што се сада на нашем току кренуло са јако ниским нивоом. На Дунаву су издата сва упозорења и талас је бити значајан. Прве процене су да ће бити други по рангу по количини воде. Први је био 2002. године, затим 2013. на горњем делу Дунава и овај би био јачи – истакао је хидролог.
Директан утицај климатских промена на екстремне појаве
Климатолог проф. др Владимир Ђурђевић је изјавио да су нивои воде у Дунаву близу граничних упозорења, али не могу да доведу до поплава, посебно до значајнијих поплава.
Према његовим речима, већ је показано да би без климатских промена акумулација кише била 20 одсто мања. Ако је на некој локацији пало око 300 литара кише, то значи да би било 60 литара мање да нема утицаја климатских промена. Не би пале тромесечне падавине, већ значајно мање и на много већем броју локација би било мање ризика од поплава.
- У том случају не би падавине довеле до пуцања брана, пошто су у овој епизоди три бране пукле, у Чешкој, Пољској и Словачкој. Тако да 20 одсто више падавина направи значајно веће проблеме. Климатске промене имају директан утицај на целу ову епизоду и да их нема исход циклона би био далеко мање опасан и по људе и материјална добра. Вероватно би то било све много блаже и лакше за контролу. Климатске промене директно утичу да овакви екстреми буду још екстремнији него у прошлости – закључио је Ђурђевић.
Србија Данас/Блиц
