Naša poznata doktorka otkrila šta moramo da uradimo da zaustavimo treći talas korone: Možemo li da pobedimo do Nove godine?
Dokazano da virus ne mutira mnogo i da nije promenio neke specifične karakteristike
Prema rečima profesorke doktorke Tanje Jovanović, virusologa i prodekana za nastavu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u maju ili junu sledeće godine verovatno više nećemo imati epidemiju kovida-19 već će se beležiti samo sporadični slučajevi. A ovaj treći talas virusa korona, koji je veoma jak, trebalo bi da prođe do kraja decembra, pa bismo u novu 2021. godinu mogli da uđemo s povoljnijom epidemiološkom situacijom. To, ipak, zavisi od toga koliko će ljudi poštovati mere.
OGLASILA SE ANASTASIJA - VELIKA BURA SE DIGLA OKO SLIKE GOLE PACIJENTKINJE: Sramota čime se pojedinci bave!
"VAKCINACIJA U SRBIJI BI MOGLA DA BUDE OBAVEZNA" Evo ko donosi tu odluku i KOLIKA JE KAZNA za one koji odbiju!
SRBIJA ČEKA NOVI ZAKON: Komunalci na licu mesta kažnjavaju zbog maski, zatvaraju kafiće i klubove, kazne i do 300.000 dinara
Profesorka ističe da je za viruse karakteristična osobina da mutiraju.
- To se posebno odnosi na viruse koji imaju organizaciju genetičkog materijala kao što je ovaj virus korona. Ali on je specifičan i po stopi mutacije koja se dešava u toku njegovog razmnožavanja. On koristi reparativne mehanizme da ispravi greške koje su se eventualno desile u toku razmnožavanja - objašnjava dr Jovanović.
Urađeno genetičko sekvencioniranje
Dodaje i da su dokazali da virus ne mutira mnogo.
- Mi smo u toku realizacije projekta o molekularnoj karakterizaciji genoma kovida-19 dokazali da virus ne mutira mnogo, da nije promenio neke specifične karakteristike. Genetičkim sekvencioniranjem smo dokazali da su se pojavile tačkaste mutacije na određenim karakterističnim mestima, ali ne u okviru "regiona" koji bi omogućio virusu da se specifično veže za ćelijski receptor. Varijabilnost virusa je posledica razmene genskih segmenata između različitih virusa korona - istakla je ona.
Koliko virus ostaje u vazduhu?
Doktorka je govorila i o tome koliko se infektivnost korona virusa zadržava u vazduhu kada zaražena osoba glasno govori ili kašlje i kija.
- Obično ostaje u aerosolu oko dva sata. Čestice padaju i na površine i koliko će se tu zadržati zavisi od nekih faktora. To je opasno u gradskom prevozu, prodavnicama, tržnim centrima, svuda gde cirkuliše veliki broj ljudi. Zato se i insistira na fizičkoj distanci - rekla je ona.
Kada je reč o tome što se sad registruje veći broj ljudi sa težom kliničkom slikom dr Jovanović ističe da je to zato što generalno imamo veći broj inficiranih.
Ne zavisi sve samo od virusa
Ona je objasnila i zašto sada ima dosta pacijenata u bolnicama sa teškom kliničkom slikom za koje se smatra da su ranije bili potpuno zdravi.
- Ishod jedne infekcije ne zavisi samo od virusa, već i od organizma koji virus napadne. Za sada još nije sve ispitano oko kovida-19. Zna se da razne druge bolesti koje osoba ima, kao što je na primer dijabetes ili neke druge metaboličke i kardiovaskularne bolesti, kao i oboljenja pluća, utiču na ishod infekcije. Dešava se i da naizgled zdrave osobe za koje se ne zna da imaju neku bolest razvijaju tešku kliničku sliku. To je zbog toga što imunski odgovor ima značajnu ulogu u imunopatogenezi bolesti - objasnila je dr Jovanović.
