Nisi vreća za udaranje, ni ptica u kavezu, hrabra si žena, a ne paćenica: Ne budi žrtva, OVO JE NASILJE - PREPOZNAJ GA
Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36
Postoji niz zabluda u vezi sa nasiljem nad ženama, uključujući kako i zašto se ono javlja. Moramo se pozabaviti ovim zabludama da bismo bili uspešni u odgovorima na nasilje nad ženama i njihovom decom.
Veliki broj žrtava ne zna u početku ni da prepozna zlostavljanje, kao ni šta je to što se nekome u našem okruženju dešava ili njima samima. Žrtve su često neinformisane i pojedine obrasce ponašanja ne prepoznaju kao nasilje, već kao regularno ponašanje intimnih partnera. Upravo je to najopasnija zona "neznanja" i vrtlog u kom se žrtva može naći.
SEDAM IH JE UBIJENO - NEKA VIŠE NE BUDE NIJEDNA: Znate li ih - to su majke, ćerke, supruge - ŽENE
NE PITAJ TO, JER NE ZNAŠ KAKO JE: Ovo su pitanja koja ne smemo postaviti ženama žrtvama nasilja
Ona je žena iz Kragujevca koju svi poznajete: Osmeh su zamenile suze, postala je žrtva, a on i dalje vreba
Neznanje, neinformisanost i nebriga su uglavnom razlozi što sama žrtva, ali i njeno okruženje nisu prepoznali bilo koji od oblika nasilja, a samim tim nisu ni blagovremeno reagovali i spasili nečiji život.
Nasilje nad ženama ne znači samo fizičko nasilje. Mnogo je širi pojam i uključuje seksualno, emocionalno, psihološko i finansijsko zlostavljanje. Postoje dve glavne vrste nasilja nad ženama - nasilje u porodici i seksualno nasilje.
Na međunarodnom nivou, Deklaracija Ujedinjenih nacija o nasilju nad ženama daje sledeću definiciju:
- Izraz nasilje nad ženama znači bilo koji čin rodno zasnovanog nasilja koji rezultira ili će verovatno dovesti do fizičke, seksualne ili psihološke štete ili patnje za žene, uključujući pretnje takvim delima, prinudu ili samovoljno lišavanje slobode, bilo da se javljaju u javnom ili privatnom životu.
Narodski rečeno, bilo kakvo ugrožavanje nečije ličnosti bilo u fizičkom smilu putem batina ili psihičkom smislu, podvodi se pod nasilje, čak i svađe koje parovi uglavnom podvode pod "normalnosti" odnosa mogu vrlo često biti vid nasilja i zlostavljanja. Nije svako nasilje vidljivo, a neretko su takvi oblici nasilja i mnogo opasniji od onih vidljivih - fizičke prirode.
Svaka država na svetu ima kakve takve zakone o nasilju nad ženama i decom, ali naravno nisu svi zakoni ni dobri ni usklađeni demokratski sa neophodnostima i potrebama žrtava. Takođe, svaka od država daje i svoje sopstvene definicije nasilja, kako bi lakše pravno regulisala ovu oblast i pružila zaštitu svakoj potencijalnoj žrtvi.
Iako ne postoji jedinstvena definicija, centralni elementi nasilja u porodici uključuju:
- dela nasilja koja se dešavaju između ljudi koji imaju ili su imali intimnu vezu;
- stalni obrazac ponašanja usmeren na kontrolu partnera putem straha, na primer korišćenjem ponašanja koje je nasilno i preteće. U većini slučajeva, nasilno ponašanje je deo niza taktika za vršenje moći i kontrole nad ženama i njihovom decom, a može biti i krivično i nekrivično
- preteće ili nasilno ponašanje može se sastojati od fizičkog, seksualnog, emocionalnog, psihološkog i finansijskog zlostavljanja.
Fizičko nasilje može obuhvatiti šamare, guranja, udarce, bacanje niz stepenice ili preko prostorije, udaranje nogama, uvrtanje ruku, gušenje, izgaranje ili izbadanje nožem.
Psihološko i emocionalno zlostavljanje može uključivati niz kontrolnih ponašanja kao što su kontrola finansija, izolacija od porodice i prijatelja, kontinuirano ponižavanje, pretnje deci ili pretnje povredom ili smrću.
Finansijska ili ekonomska zloupotreba uključuje prisilnu kontrolu novca ili druge imovine druge osobe. To takođe može uključivati krađu gotovine, ne dozvoljavajući žrtvi da učestvuje u bilo kojim finansijskim odlukama ili sprečavanje žrtve da ima posao.
Porodično nasilje je širi pojam koji se odnosi na nasilje među članovima porodice, kao i nasilje između intimnih partnera. Uključuje iste vrste ponašanja kao što je opisano za nasilje u porodici. Kao i kod nasilja u porodici, iako su samo neki aspekti porodičnog nasilja krivična dela, svako ponašanje zbog kojeg žrtva živi u strahu je neprihvatljivo. Termin "porodično nasilje" je najčešće korišćeni izraz za identifikovanje iskustava ljudi, jer uključuje širok spektar bračnih i srodničkih odnosa u kojima može doći do nasilja.
Seksualni napad ili seksualno nasilje mogu uključivati silovanje, seksualni napad sa oruđima, prisiljavanje da gledaju pornografiju ili bavljenje njom, prinudnu prostituciju i seksualno nasilje sa prijateljima počinioca.
Sve ovo bi značilo da kada god se bilo koja žena oseća nesigurno i nemoćno pored svog partnera, nešto joj je zabranjeno ili je partner kažnjava iz bilo kog razloga to jeste upravo zlostavljanje. Zajednički život ne podrazumeva trpljenje bilo kakvih zabrana, ucena, udaraca, maltretiranja, ali ni isključivanja iz socijalnog aspekta života. Neretko se dešava da čujemo od drugarica priče kako njihovi partneri njima ne dozvoljavaju da se šminkaju, odobravaju im odeću, ne daju im da "kafenišu" sa drugaricama i svi se tome slatko smejemo iako iza toga uglavnom stoji prikriveni nasilnik koji će kad-tad pokazati svoje pravo lice.
Veoma je važno posmatrati obrasce ponašanja svojih partnera i na vreme uočiti nelogičnosti i ono što vas kao ženu sputava i unižava, jer nijedna od žrtava nije želela da bude kasno za delanje, već da je reagovala ranije i sprečila traumu koju je doživela.
Istraživanja su pokazala da nasilje nad ženama često uključuje kontinuitet nasilja od psihološkog, ekonomskog i emocionalnog zlostavljanja do fizičkog i seksualnog nasilja. Svaka od žena je uglavnom i pored fizičkog nasilja trpela i još neki vid nasilja, iako toga možda nikada nije ni bila svesna.
Mnoge zablude koje okružuju nasilje opet su usredsređene na njegove uzroke. Postoji niz mitova koji postoje, kao što su:
- muškarci ne mogu da kontrolišu svoj bes ili seksualne nagone;
- alkohol izaziva nasilje kod muškaraca;
- žene su mogle napustiti nasilne partnere ako su to želele
- muškarci doživljavaju jednak, ako ne i veći nivo nasilja koji čine njihovi partneri ili bivši partneri.
Značajni pokretači nasilja nad ženama su:
- nejednaka raspodela moći i resursa između muškaraca i žena
- pridržavanje rigidno definisanih rodnih uloga i identiteta, tj. šta znači biti muško, a šta žensko.
Prepoznaje se da stavovi koji odobravaju ili tolerišu nasilje igraju centralnu ulogu u oblikovanju načina na koji pojedinci, organizacije i zajednice odgovaraju na nasilje. Postoje pet ključnih kategorija stavova koji podržavaju nasilje koji proizilaze iz istraživanja. Tu spadaju stavovi koji:
- opravdavaju nasilje nad ženama, zasnivajući se na shvatanju da je legitimno da muškarac koristi nasilje nad ženom;
- opravdajte nasilje pripisujući ga spoljnim faktorima (poput stresa) ili predlažući da muškarci ne mogu biti smatrani u potpunosti odgovornim za nasilno ponašanje (na primer, zbog besa ili seksualnih nagona);
- banalizirati uticaj nasilja na osnovu stava da uticaji nasilja nisu ozbiljni ili nisu dovoljno ozbiljni da opravdavaju mere samih žena, zajednice ili javnih agencija;
- minimizirati nasilje negirajući njegovu ozbiljnost, negirajući da se ono dešava ili negirajući da su određena ponašanja zaista nasilje; i
- prebaciti krivicu za nasilje sa nasilnika na žrtvu ili smatrati žene barem delimično odgovornim za njihovu viktimizaciju ili za sprečavanje viktimizacije.
Veoma je važna i sredina u kojoj žena provodi vreme, kao i uticaj bliskih osoba u njenom životu. Mitovi poput rodno zasnovanih uloga u socijalnom životu veoma su opasni po žene i mogu ih dovesti upravo u položaj žrtve. Model patrijarhalnog vaspitanja koje je zastupljeno godinama u Srbiji može podstaći misao da je u redu maltretirati žene, jer su one same po sebi "slabiji pol". Kako bi se taj vid vaspitanja iskorenio neophodno je da žene pre svega, a onda i njihova okolina i bližnji budu adekvatno informisani šta je to nasilje i da umeju da prepoznaju i prve i rane oblike bilo kog tipa nasilja. Žena neka je sve više, a žrtava sve manje, jer jedna manje nije cilj, to je poraz. Žrtva nikada nije kriva što je žrtva i to treba zapamtiti.
Prijava porodičnog nasilja može se podneti, osim policiji, na broj 0800-100-600 ili na SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja 0800-100-007.