Ниси врећа за ударање, ни птица у кавезу, храбра си жена, а не паћеница: Не буди жртва, ОВО ЈЕ НАСИЉЕ - ПРЕПОЗНАЈ ГА
Ако трпите насиље или знате неког ко трпи насиље, позовите СОС телефон 0800 - 35 00 36
Постоји низ заблуда у вези са насиљем над женама, укључујући како и зашто се оно јавља. Морамо се позабавити овим заблудама да бисмо били успешни у одговорима на насиље над женама и њиховом децом.
Велики број жртава не зна у почетку ни да препозна злостављање, као ни шта је то што се некоме у нашем окружењу дешава или њима самима. Жртве су често неинформисане и поједине обрасце понашања не препознају као насиље, већ као регуларно понашање интимних партнера. Управо је то најопаснија зона "незнања" и вртлог у ком се жртва може наћи.
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/05/18/ilustracija.jpg?itok=c8uzA_A9)
СЕДАМ ИХ ЈЕ УБИЈЕНО - НЕКА ВИШЕ НЕ БУДЕ НИЈЕДНА: Знате ли их - то су мајке, ћерке, супруге - ЖЕНЕ
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/04/08/shutterstock_755567842.jpg?itok=du5IgICO)
НЕ ПИТАЈ ТО, ЈЕР НЕ ЗНАШ КАКО ЈЕ: Ово су питања која не смемо поставити женама жртвама насиља
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/03/30/shutterstock_563555992.jpg?itok=b67Cn3VB)
Она је жена из Крагујевца коју сви познајете: Осмех су замениле сузе, постала је жртва, а он и даље вреба
Незнање, неинформисаност и небрига су углавном разлози што сама жртва, али и њено окружење нису препознали било који од облика насиља, а самим тим нису ни благовремено реаговали и спасили нечији живот.
Насиље над женама не значи само физичко насиље. Много је шири појам и укључује сексуално, емоционално, психолошко и финансијско злостављање. Постоје две главне врсте насиља над женама - насиље у породици и сексуално насиље.
На међународном нивоу, Декларација Уједињених нација о насиљу над женама даје следећу дефиницију:
- Израз насиље над женама значи било који чин родно заснованог насиља који резултира или ће вероватно довести до физичке, сексуалне или психолошке штете или патње за жене, укључујући претње таквим делима, принуду или самовољно лишавање слободе, било да се јављају у јавном или приватном животу.
Народски речено, било какво угрожавање нечије личности било у физичком смилу путем батина или психичком смислу, подводи се под насиље, чак и свађе које парови углавном подводе под "нормалности" односа могу врло често бити вид насиља и злостављања. Није свако насиље видљиво, а неретко су такви облици насиља и много опаснији од оних видљивих - физичке природе.
Свака држава на свету има какве такве законе о насиљу над женама и децом, али наравно нису сви закони ни добри ни усклађени демократски са неопходностима и потребама жртава. Такође, свака од држава даје и своје сопствене дефиниције насиља, како би лакше правно регулисала ову област и пружила заштиту свакој потенцијалној жртви.
Иако не постоји јединствена дефиниција, централни елементи насиља у породици укључују:
- дела насиља која се дешавају између људи који имају или су имали интимну везу;
- стални образац понашања усмерен на контролу партнера путем страха, на пример коришћењем понашања које је насилно и претеће. У већини случајева, насилно понашање је део низа тактика за вршење моћи и контроле над женама и њиховом децом, а може бити и кривично и некривично
- претеће или насилно понашање може се састојати од физичког, сексуалног, емоционалног, психолошког и финансијског злостављања.
Физичко насиље може обухватити шамаре, гурања, ударце, бацање низ степенице или преко просторије, ударање ногама, увртање руку, гушење, изгарање или избадање ножем.
Психолошко и емоционално злостављање може укључивати низ контролних понашања као што су контрола финансија, изолација од породице и пријатеља, континуирано понижавање, претње деци или претње повредом или смрћу.
Финансијска или економска злоупотреба укључује присилну контролу новца или друге имовине друге особе. То такође може укључивати крађу готовине, не дозвољавајући жртви да учествује у било којим финансијским одлукама или спречавање жртве да има посао.
Породично насиље је шири појам који се односи на насиље међу члановима породице, као и насиље између интимних партнера. Укључује исте врсте понашања као што је описано за насиље у породици. Као и код насиља у породици, иако су само неки аспекти породичног насиља кривична дела, свако понашање због којег жртва живи у страху је неприхватљиво. Термин "породично насиље" је најчешће коришћени израз за идентификовање искустава људи, јер укључује широк спектар брачних и сродничких односа у којима може доћи до насиља.
Сексуални напад или сексуално насиље могу укључивати силовање, сексуални напад са оруђима, присиљавање да гледају порнографију или бављење њом, принудну проституцију и сексуално насиље са пријатељима починиоца.
Све ово би значило да када год се било која жена осећа несигурно и немоћно поред свог партнера, нешто јој је забрањено или је партнер кажњава из било ког разлога то јесте управо злостављање. Заједнички живот не подразумева трпљење било каквих забрана, уцена, удараца, малтретирања, али ни искључивања из социјалног аспекта живота. Неретко се дешава да чујемо од другарица приче како њихови партнери њима не дозвољавају да се шминкају, одобравају им одећу, не дају им да "кафенишу" са другарицама и сви се томе слатко смејемо иако иза тога углавном стоји прикривени насилник који ће кад-тад показати своје право лице.
Веома је важно посматрати обрасце понашања својих партнера и на време уочити нелогичности и оно што вас као жену спутава и унижава, јер ниједна од жртава није желела да буде касно за делање, већ да је реаговала раније и спречила трауму коју је доживела.
Истраживања су показала да насиље над женама често укључује континуитет насиља од психолошког, економског и емоционалног злостављања до физичког и сексуалног насиља. Свака од жена је углавном и поред физичког насиља трпела и још неки вид насиља, иако тога можда никада није ни била свесна.
Многе заблуде које окружују насиље опет су усредсређене на његове узроке. Постоји низ митова који постоје, као што су:
- мушкарци не могу да контролишу свој бес или сексуалне нагоне;
- алкохол изазива насиље код мушкараца;
- жене су могле напустити насилне партнере ако су то желеле
- мушкарци доживљавају једнак, ако не и већи ниво насиља који чине њихови партнери или бивши партнери.
Значајни покретачи насиља над женама су:
- неједнака расподела моћи и ресурса између мушкараца и жена
- придржавање ригидно дефинисаних родних улога и идентитета, тј. шта значи бити мушко, а шта женско.
Препознаје се да ставови који одобравају или толеришу насиље играју централну улогу у обликовању начина на који појединци, организације и заједнице одговарају на насиље. Постоје пет кључних категорија ставова који подржавају насиље који произилазе из истраживања. Ту спадају ставови који:
- оправдавају насиље над женама, заснивајући се на схватању да је легитимно да мушкарац користи насиље над женом;
- оправдајте насиље приписујући га спољним факторима (попут стреса) или предлажући да мушкарци не могу бити сматрани у потпуности одговорним за насилно понашање (на пример, због беса или сексуалних нагона);
- банализирати утицај насиља на основу става да утицаји насиља нису озбиљни или нису довољно озбиљни да оправдавају мере самих жена, заједнице или јавних агенција;
- минимизирати насиље негирајући његову озбиљност, негирајући да се оно дешава или негирајући да су одређена понашања заиста насиље; и
- пребацити кривицу за насиље са насилника на жртву или сматрати жене барем делимично одговорним за њихову виктимизацију или за спречавање виктимизације.
Веома је важна и средина у којој жена проводи време, као и утицај блиских особа у њеном животу. Митови попут родно заснованих улога у социјалном животу веома су опасни по жене и могу их довести управо у положај жртве. Модел патријархалног васпитања које је заступљено годинама у Србији може подстаћи мисао да је у реду малтретирати жене, јер су оне саме по себи "слабији пол". Како би се тај вид васпитања искоренио неопходно је да жене пре свега, а онда и њихова околина и ближњи буду адекватно информисани шта је то насиље и да умеју да препознају и прве и ране облике било ког типа насиља. Жена нека је све више, а жртава све мање, јер једна мање није циљ, то је пораз. Жртва никада није крива што је жртва и то треба запамтити.
Пријава породичног насиља може се поднети, осим полицији, на број 0800-100-600 или на СОС телефон за подршку женама жртвама насиља 0800-100-007.