Nasmejana Gorica – prepoznatljivo lice pijace na Zelenom vencu: “Meni je ova pijaca sve!” (FOTO)
Gorica Marković već 30 godina na pijaci Zeleni venac sa osmehom dočekuje i sa punim kesama domaćih proizvoda ispraća Beograđane.
I upravo je osmeh prvo šta primetite kada priđete njenoj tezgi. Svakako, ovaj osmeh važi i za mušterije. Koliko se Gorica trudi, koliko je dobra u onome što radi i koliko je mušterije vole vidi se iz laskave titule koju je prošle godine ponela Gocina tezga.
- Osvojili smo prošle godine nagradu za najlepšu tezgu. Slikao je moj sin i ta slika je osvojila najviše lajkova, dobili smo baš lepu nagradu. Korpu punu voća i meso, sireve... Mada mi sve to imamo, ali opet je bilo baš lepo da dobiješ takvu nagradu - kaže Gorica.
Već 30 godina Gorica svakog jutra stiže iz Gornje Trnave kod Topole, a poreklom je sa Kosova. Svih 30 godina robu prodaje na pijaci na Zelenom vencu i nikada nije otišla ni na jednu drugu. Ljudi je, kaže, poznaju ne kao Goricu, već kao Milicu, kako se od milošte obraća mušterijama, a da joj na isti način uzvraćaju, uverili smo se i sami.
Porodica Marković ima 13 hektara obradive zemlje, a seju sve. Od kukuruza i žitarica, preko povrća, pa sve do najrazličitijeg voća, koje, kako Gorica kaže, proizvode baš u velikoj količini.
U porodici Marković svi se bave poljoprivredom: Gorica i njen suprug, sin, snaja, a istim stopama kreće i unuk koji ide u šesti razred. Na putu je i prinova, što našu sagovornicu posebno raduje. Podele poslova, kaže Gorica, nema. Jednostavno - svi rade sve i što je još važnije svi rade zajedno.
Naročito kad dođe sezona, radi se vredno i bez prestanka, od jutra do mraka, jer bez tog rada nema ni profita ni napretka. U sezoni unajmljuju i radnike jer ne mogu sve da postignu sami. Gorica kaže da je u čitavoj toj priči možda najteže snaji i to naročito u sezoni:
- Najveći teret posla, iskreno rečeno, ponese snaja. Sve te radnike treba dočekati i ispratiti, nahraniti, sve nas treba oprati i ispeglati, ogroman je to posao!
Za Gocinu zimnicu daleko se zna
Gorica i njeni ukućani od povrća i voća koje gaje najviše proizvode zimnicu i to u velikim količinama. Mušterije toliko vole njenu zimnicu da mnogi već sada naručuju ture za sledeću sezonu, čisto da ih Goca ima u vidu. Količina zimnice koju Markovići pod Gocinom upravljačkom palicom proizvedu zaista je impozantna: 1.000 kilograma ajvara, 3.000 litara paradajza u flašama, a tu su i najrazličitije moguće salate: turšija, lovačka salata, kisela šargarepa, krastavčići, paprika, paradajz, ren u teglicima, zeleni ajvar...
- Od sedam hiljada kilograma kupusa, koliko smo stavili na jesen, više nema nijedno kilo - dodaje Goca.
Na njenoj tezgi ima sve što od zimnice možete zamisliti. Tu su i džemovi od kajsije, maline, jagode, ali i nezaobilazno slatko od belih trešanja. I to je sve, kako Gorica kaže, samo ono što joj je ostalo. Veći deo zimnice je već rasprodala. A spremanje zimnice na gazdinstvu Marković uvek je poseban događaj:
- Kad se sprema zimnica tri "smederevca" rade! Prošle godine jednu turu pravili smo i tu na pijaci. Doneli smo "smederevac", ljudi se okupili, to je bila atrakcija! Ljudi su mogli i degusriraju i baš je bilo lepo - kroz smeh nam priča Goca.
I baš na taj svoj ajvar Gorica je najponosnija. Otkriva da je u pitanju "prava južnjačka receptura" koje su koristile njena majka i baka.
- Samo pečena paprika i nikakvi dodaci. Ništa više. Uveče se paprika peče i ljušti, onda se celu noć cedi, to je pravi ajvar. Kad okreneš teglu on stoji i ne mrda - kaže Goca.
A šta kažu mušterije? Daju pare i unapred samo da rezervišu turu za sledeću sezonu.
Tezga se zeleni, vreme joj je
Na Gocine tri tezge trenutno je sve zeleno: sremuš, domaće zelje, mlade rotkvice, prolećni luk, ali i šumska kopriva. Kopriva je samo za odabrane mušterije, tačnije, toliko je retka na pijaci da je ljudi isto unapred rezervišu.
- Koprivu sam brala sinoć, malo pre nego što se smračilo, u šumi. Sad joj je vreme, a puna je zdravlja, treba da se iskoristi. Može za čorbice, pitu, bilo šta! Mi gledamo na svaki dinar, kopriva je zdrava, a dar je iz šume, što da se ne iskoristi dok je ima. Mušterije su naučile i sad me zovu samo za nju, pa i kad nisam planirala odem u šumu da naberem, zbog njih - kaže Goca.
Pored ovog zelenila, luka, nekoliko sorti pasulja, oraha, suvih šljiva, sveže samlevenog brašna od belog kukuruza, na njenoj tezgi ima i meda, koji takođe sami proizvode.
Sve što proizvedu, Markovići i konzumiraju, spremaju i jedu pravu, kuvanu, domaću hranu, kaže Goca:
- Sad je trenutno ovo sve zeleno aktuelno, sremuš, zelje, koprive... Pravim čorbice od svega toga - čisto zdravlje! To sad sve treba da se iskoristi, dok je mlado i ovako slatko!
Mušterija je uvek u pravu!
Na druge prodavce na pijaci ne gleda kao na konkurenciju, jer, kako iskreno kaže, njoj konkurencije nema!
- Svako se bori za sebe, na svoj način, to je bitno - kaže Goca.
Smatra da je od ostalih prodavaca na pijaci izdvaja ljubaznost.
- Ja sam baš ljubazna sa mušterijama. Nema svađe, mušteriju moraš da poštuješ, mušterija je uvek u pravu. Ja se sa njima nikada ne svađam i jako sam ljubazna. Ne znam koliko bi trebalo da me neko baš iznervira, da mi prekipi. Ja sam tu zbog mušterija, a ne oni zbog mene - kaže Goca.
Nesporazuma sa mušterijama najčešće nema, a kad se pojavi neki, Gorica sve to vešto prevazilazi, jer, kako kaže, od njih zavisi. Kad su mušterije drske ili bezobrazne, ne potrese se mnogo, za tri decenija rada na pijaci, kaže, naučila je da sa svim tim izađe na kraj.
Ističe da nema pravila ko su najčešće mušterije. I stari i mladi, svi. Kaže da sve češće na pijaci viđa mlade i da ima nekoliko baš takvih mušterija. Naravno, s obzirom na tolike godine rada na pijaci, tu su i stalne mušterije. Njima uvek izlazi u susret i ispunjava im želje. Ako mušterije požele bere mlade koprive i kada nije planirala!
Mladi su lenji, čekaju da im padne sa neba, a rad pobeđuje!
Kako Goca kaže, mladi se ne bave više poljoprivredom od koje se može fino živeti, zato što su lenji i čekaju da im nešto padne sa neba.
- Mladi samo sede i čekaju da im nešto padne s neba! Ne može samo da se sedi i da se kuka! Mora da se radi, dok se može. Ko je meni zabranio da jutros dođem ovde da zaradim neki dinar? Ko je zabranio da sinoć odem da naberem koprivu, da donesem i da prodam? To zelje, te koprive, to ništa nije zasađeno, to sve odeš u šumu i bereš! Mlad čovek neće da se saginje da bere koprivu, a ja sa 60 godina mogu. Moraš da radiš, rad pobeđuje, samo treba da radiš! Ja više i ne mogu da sedim, moram da idem da radim nešto i to ti je!
Već 30 godina, svako jutro u pola 5...
Na pijacu je svako jutro dovozi muž ili sin, a do Zelenjaka putuju oko dva sata.
I posle 30 godina dolaženja na ovu pijacu, zimi i leti, Gorica kaže da joj se nije dosadilo i da nikad nije rekla "ne mogu":
- Samo se ponekad probudim pa pomislim "da li je sad nedelja", jer nedeljom ne radimo, "da se malo odmorim". Inače, ja ovo volim!
Cene proizvoda formira sama i ne obazire se na konkurenciju. Kaže da ima svoje cene i da je drugi ne zanimaju. Kad je vreme posta, na primer, snizi cenu pasulja, jer se on tada dosta prodaje. Takođe spusti cenu i zimnice, naročito paradajza u flašama, koji najviše kupuju ljudi koji poste na vodi. Kod Gorice mušterije uvek imaju neke pogodnosti!
Goca već organski proizvodi
O organskoj proizvodnji Gorica Marković dodatno ne razmišlja. Kako kaže, već je skoro sve organsko!
- Većinom je sve organski! Ovo zelje je brano u šumi, koprive takođe. To ti je sve organski, čisto! Ne volimo da prskamo, naročito snaja to ne voli. Pre svega polazim od toga, šta ne bih dala svom detetu da pojede, neću da prodam ni drugom. Neke kulture baš teško mogu da se sačuvaju bez prskanja, kao krompir na primer, pa onda odlazimo na njivu i ručno skupljamo zlaticu. I mi jedemo to, jedu i moja deca, tako da se maksimalno trudimo da izbegnemo bilo kakvo prskanje! Ako ne voliš sebe, ne voliš ni drugoga!
Pijaca je kora hleba
Gorica kaže da je sa uslovima na pijaci potpuno zadovoljna. Pijaca joj je druga kuća, a možda joj znači i više od kuće:
- Ja kući odem samo da prespavam, ovde sam od jutra do mraka. Pijaca mi je sve! Ona je kora hleba, kod nas u kući niko nije zaposlen, mi živimo svi od ove pijace! Sa kupcima sam super, mušterije dođu, progovoriš neku reč, zaradiš neki dinar i dobro je - meni je odlično!
Dodaje da je pijaca pored zemlje koju obrađuju njihova kora hleba. Non-stop se radi, kaže. Nekad su na pijaci muž i ona, a nekada je tu sa sinom. Uslovi joj, kaže, potpuno odgovaraju.
- Ko radi, nema šta da mu smeta. Kad je zima radiš, pa se zagreješ, kad je leto opet radiš pa i ne stigneš da primetiš vrućinu. Meni je uvek dobro i kad je zima i kad je hladno, samo da ima mušterija i radiš, rad pobeđuje - naglašava Goca.
Anegdota i priča za 30 godina, kaže Goca, ima koliko hoćeš.
- Nekad dođu mušterije i stojimo iza tezge moj muž i ja, a mušterija kaže mom mužu: "Neću Vi, hoću ona da me usluži, ne Vi. Ona bolje meni zna šta hoću!".
Baš kao i što smo je zatekli, Gorica nas ispraća sa osmehom i zaključuje:
- Meni je ova pijaca sve!