Насмејана Горица – препознатљиво лице пијаце на Зеленом венцу: “Мени је ова пијаца све!” (ФОТО)

И управо је осмех прво шта приметите када приђете њеној тезги. Свакако, овај осмех важи и за муштерије. Колико се Горица труди, колико је добра у ономе што ради и колико је муштерије воле види се из ласкаве титуле коју је прошле године понела Гоцина тезга. 

- Освојили смо прошле године награду за најлепшу тезгу. Сликао је мој син и та слика је освојила највише лајкова, добили смо баш лепу награду. Корпу пуну воћа и месо, сиреве... Мада ми све то имамо, али опет је било баш лепо да добијеш такву награду - каже Горица.

Већ 30 година Горица сваког јутра стиже из Горње Трнаве код Тополе, а пореклом је са Косова. Свих 30 година робу продаје на пијаци на Зеленом венцу и никада није отишла ни на једну другу. Људи је, каже, познају не као Горицу, већ као Милицу, како се од милоште обраћа муштеријама, а да јој на исти начин узвраћају, уверили смо се и сами.

Породица Марковић има 13 хектара обрадиве земље, а сеју све. Од кукуруза и житарица, преко поврћа, па све до најразличитијег воћа, које, како Горица каже, производе баш у великој количини. 

У породици Марковић сви се баве пољопривредом: Горица и њен супруг, син, снаја, а истим стопама креће и унук који иде у шести разред. На путу је и принова, што нашу саговорницу посебно радује. Поделе послова, каже Горица, нема. Једноставно - сви раде све и што је још важније сви раде заједно. 

Нарочито кад дође сезона, ради се вредно и без престанка, од јутра до мрака, јер без тог рада нема ни профита ни напретка. У сезони унајмљују и раднике јер не могу све да постигну сами. Горица каже да је у читавој тој причи можда најтеже снаји и то нарочито у сезони:  

- Највећи терет посла, искрено речено, понесе снаја. Све те раднике треба дочекати и испратити, нахранити, све нас треба опрати и испеглати, огроман је то посао!

За Гоцину зимницу далеко се зна

Горица и њени укућани од поврћа и воћа које гаје највише производе зимницу и то у великим количинама. Муштерије толико воле њену зимницу да многи већ сада наручују туре за следећу сезону, чисто да их Гоца има у виду. Количина зимнице коју Марковићи под Гоцином управљачком палицом произведу заиста је импозантна: 1.000 килограма ајвара, 3.000 литара парадајза у флашама, а ту су и најразличитије могуће салате: туршија, ловачка салата, кисела шаргарепа, краставчићи, паприка, парадајз, рен у теглицима, зелени ајвар...

- Од седам хиљада килограма купуса, колико смо ставили на јесен, више нема ниједно кило - додаје Гоца.

На њеној тезги има све што од зимнице можете замислити. Ту су и џемови од кајсије, малине, јагоде, али и незаобилазно слатко од белих трешања. И то је све, како Горица каже, само оно што јој је остало. Већи део зимнице је већ распродала. А спремање зимнице на газдинству Марковић увек је посебан догађај:

- Кад се спрема зимница три "смедеревца" раде! Прошле године једну туру правили смо и ту на пијаци. Донели смо "смедеревац", људи се окупили, то је била атракција! Људи су могли и дегусрирају и баш је било лепо - кроз смех нам прича Гоца.

И баш на тај свој ајвар Горица је најпоноснија. Открива да је у питању "права јужњачка рецептура" које су користиле њена мајка и бака.

- Само печена паприка и никакви додаци. Ништа више. Увече се паприка пече и љушти, онда се целу ноћ цеди, то је прави ајвар. Кад окренеш теглу он стоји и не мрда - каже Гоца.

А шта кажу муштерије? Дају паре и унапред само да резервишу туру за следећу сезону.

Тезга се зелени, време јој је

На Гоцине три тезге тренутно је све зелено: сремуш, домаће зеље, младе ротквице, пролећни лук, али и шумска коприва. Коприва је само за одабране муштерије, тачније, толико је ретка на пијаци да је људи исто унапред резервишу.

- Коприву сам брала синоћ, мало пре него што се смрачило, у шуми. Сад јој је време, а пуна је здравља, треба да се искористи. Може за чорбице, питу, било шта! Ми гледамо на сваки динар, коприва је здрава, а дар је из шуме, што да се не искористи док је има. Муштерије су научиле и сад ме зову само за њу, па и кад нисам планирала одем у шуму да наберем, због њих - каже Гоца.

Поред овог зеленила, лука, неколико сорти пасуља, ораха, сувих шљива, свеже самлевеног брашна од белог кукуруза, на њеној тезги има и меда, који такође сами производе. 

Све што произведу, Марковићи и конзумирају, спремају и једу праву, кувану, домаћу храну, каже Гоца:

- Сад је тренутно ово све зелено актуелно, сремуш, зеље, коприве... Правим чорбице од свега тога - чисто здравље! То сад све треба да се искористи, док је младо и овако слатко!

Муштерија је увек у праву!

На друге продавце на пијаци не гледа као на конкуренцију, јер, како искрено каже, њој конкуренције нема! 

- Свако се бори за себе, на свој начин, то је битно - каже Гоца.

Сматра да је од осталих продаваца на пијаци издваја љубазност.

- Ја сам баш љубазна са муштеријама. Нема свађе, муштерију мораш да поштујеш, муштерија је увек у праву. Ја се са њима никада не свађам и јако сам љубазна. Не знам колико би требало да ме неко баш изнервира, да ми прекипи. Ја сам ту због муштерија, а не они због мене - каже Гоца.

Неспоразума са муштеријама најчешће нема, а кад се појави неки, Горица све то вешто превазилази, јер, како каже, од њих зависи. Кад су муштерије дрске или безобразне, не потресе се много, за три деценија рада на пијаци, каже, научила је да са свим тим изађе на крај. 

Истиче да нема правила ко су најчешће муштерије. И стари и млади, сви. Каже да све чешће на пијаци виђа младе и да има неколико баш таквих муштерија. Наравно, с обзиром на толике године рада на пијаци, ту су и сталне муштерије. Њима увек излази у сусрет и испуњава им жеље. Ако муштерије пожеле бере младе коприве и када није планирала!

Млади су лењи, чекају да им падне са неба, а рад побеђује!

Како Гоца каже, млади се не баве више пољопривредом од које се може фино живети, зато што су лењи и чекају да им нешто падне са неба. 

- Млади само седе и чекају да им нешто падне с неба! Не може само да се седи и да се кука! Мора да се ради, док се може. Ко је мени забранио да јутрос дођем овде да зарадим неки динар? Ко је забранио да синоћ одем да наберем коприву, да донесем и да продам? То зеље, те коприве, то ништа није засађено, то све одеш у шуму и береш! Млад човек неће да се сагиње да бере коприву, а ја са 60 година могу. Мораш да радиш, рад побеђује, само треба да радиш! Ја више и не могу да седим, морам да идем да радим нешто и то ти је!

Већ 30 година, свако јутро у пола 5...

На пијацу је свако јутро довози муж или син, а до Зелењака путују око два сата.

И после 30 година долажења на ову пијацу, зими и лети, Горица каже да јој се није досадило и да никад није рекла "не могу": 

- Само се понекад пробудим па помислим "да ли је сад недеља", јер недељом не радимо, "да се мало одморим". Иначе, ја ово волим!

Цене производа формира сама и не обазире се на конкуренцију. Каже да има своје цене и да је други не занимају. Кад је време поста, на пример, снизи цену пасуља, јер се он тада доста продаје. Такође спусти цену и зимнице, нарочито парадајза у флашама, који највише купују људи који посте на води. Код Горице муштерије увек имају неке погодности!

Гоца већ органски производи

О органској производњи Горица Марковић додатно не размишља. Како каже, већ је скоро све органско!

- Већином је све органски! Ово зеље је брано у шуми, коприве такође. То ти је све органски, чисто! Не волимо да прскамо, нарочито снаја то не воли. Пре свега полазим од тога, шта не бих дала свом детету да поједе, нећу да продам ни другом. Неке културе баш тешко могу да се сачувају без прскања, као кромпир на пример, па онда одлазимо на њиву и ручно скупљамо златицу. И ми једемо то, једу и моја деца, тако да се максимално трудимо да избегнемо било какво прскање! Ако не волиш себе, не волиш ни другога!

Пијаца је кора хлеба

Горица каже да је са условима на пијаци потпуно задовољна. Пијаца јој је друга кућа, а можда јој значи и више од куће:

- Ја кући одем само да преспавам, овде сам од јутра до мрака. Пијаца ми је све! Она је кора хлеба, код нас у кући нико није запослен, ми живимо сви од ове пијаце! Са купцима сам супер, муштерије дођу, проговориш неку реч, зарадиш неки динар и добро је - мени је одлично!

Додаје да је пијаца поред земље коју обрађују њихова кора хлеба. Нон-стоп се ради, каже. Некад су на пијаци муж и она, а некада је ту са сином. Услови јој, каже, потпуно одговарају. 

- Ко ради, нема шта да му смета. Кад је зима радиш, па се загрејеш, кад је лето опет радиш па и не стигнеш да приметиш врућину. Мени је увек добро и кад је зима и кад је хладно, само да има муштерија и радиш, рад побеђује - наглашава Гоца.

Анегдота и прича за 30 година, каже Гоца, има колико хоћеш.

- Некад дођу муштерије и стојимо иза тезге мој муж и ја, а муштерија каже мом мужу: "Нећу Ви, хоћу она да ме услужи, не Ви. Она боље мени зна шта хоћу!".

Баш као и што смо је затекли, Горица нас испраћа са осмехом и закључује:

- Мени је ова пијаца све!