NE, AVION SE NEĆE SRUŠITI: Kako prevazići strah i zašto ne treba da se plašite letenja

Mnogo veći "problem" u vezi nje je to što bi umesto straha od letenja bilo mnogo logičnije plašiti se vožnje automobilom, budući da komercijalno (putničko) letenje predstavlja najbezbedniji, najbrži i najpraktičniji vid transporta na planeti.

Strah, kao emocija, javlja se u situacijama kada procenjujemo da nas nešto ugrožava i da ne možemo da se suočimo sa tom opasnošću. Evolutivno gledano on ima pozitivno značenje jer nas priprema za izbegavanje opasnosti, što u slučaju straha koji neko oseća na visini od 10.000 metara samo dodatno otežava situaciju jer prostor za beg jednostavno ne postoji.

Aerofobija može nastati usled doživljaja neke turbulencije pri samom letu i naše procene nepovoljnih okolnosti tokom leta, kada osoba procenjuje da se dešava nešto strašno, nad čim ona nema kontrolu, a zbog čega doživljava strah.

Ukoliko neko doživi traumu, svaki naredni put prilikom letenja kod njega se može javiti sličan doživljaj straha.

Za neke ljude sama pomisao na letenje aktivira negativni tok misli, takozvane crne misli, koje se reflektuju na celo telo. Kada pomislimo da nas nešto plaši, naš čitav organizam automatski se sprema za akciju bežanja od opasnosti, iako prave opasnosti nema. Tada srce ubrzano lupa, dlanovi se znoje, drhtimo, plitko i ubrzano dišemo, a ta napetost u celom telu praćena je negativnim mislima koje doprinose povećanju straha.

Postoji mnogo razloga zašto se ljudi plaše aviona.

Istraživanja su pokazala da se ljudi najčešće plaše letenja zbog:

• Turbulencija
• Straha od pada aviona
• Poletanja i sletanja
• Neobjašnjivih zvukova koji dolaze iz aviona
• Gubitka kontrole

Sve se naravno svodi na pad aviona. Sama pomisao da vam avion pada je više nego jeziva - i za mnoge dovoljan razlog da nikad ne lete.

Statistički gledano, avion je najsigurnije prevozno sredstvo. Ako nešto može da vam malo ublaži strah od letenja, to su svakako brojke.

• U svetu se obavilo više od 38 miliona letova
• Avioni su prevezli preko 4 milijarde putnika
• 556 ljudi je poginulo u 15 avionskih nesreća
• Na 2,5 miliona letova desila se 1 nesreća

Što se tiče šansi da poginete u avionu, kreću se u najgorem slučaju od 1 u 5 miliona do čak 1 u 20 miliona. Uporedite to sa sledećim brojkama.

• Saobraćajna nesreća - 1: 5,000
• Padanje sa kreveta - 1: 2 miliona
• Davljenje u kadi - 1: 840,000
• Ujed zmije - 1: 100,000
• Udar groma - 1: 2 miliona
• Udar meteora - 1: 600,00

Pošto je gubitak kontrole jedan od glavnih razloga što se ljudi plaše aviona i pošto putnici uglavnom nemaju pojma kako funkcioniše avio sabraćaj, jedan od načina da vam sledeći let bude prijatniji jeste da naučite više o avionima. 

Pre nego što uđu u upotrebu, avioni prođu mnogobrojne testove. Na primer, testira se fleksibilnost krila - dokle se mogu savijati dok ne puknu (sila koja se upotrebljava u testovima je mnogo veća od sile na koju avion može da naiđe u toku leta). Simulira se udar ptica u sred leta, testira se rad aviona u ekstremnim temperaturama, priprema se za ekstremne situacije poput goriva na izdisaju ili udara groma.

Komercijalni avioni mogu da lete bez jednog motora – a verovali ili ne, mogu da slete bez ijednog. Čak i ako svi motori prestanu da rade u sred leta, što je gotovo nemoguće, avion može da klizi neko vreme, dok ne nađe pogodno mesto za sletanje.

Ma koliko nama bile strašne u toku leta, turbulencije nisu opasne. Neki piloti ih čak porede sa rupama na putu - i kažu da ih izbegavaju pre svega da se putnici ne bi plašili ali i da ne bi prosuli kafu u toku leta.