"Ne izlazim iz kamiona po 6 nedelja": Ispovest srpskog KAMIONDŽIJE koji otkriva kakav je njihov život u inostranstvu
Plate dobre, ali rudarski posao
Visoka plata je glavni motiv vozača kamiona koji se odluče da iz Srbije krenu u neku obećanu zemlju i topli krevet zamene neudobnim sedištioma. Međutim, mnogi od njih i ne znaju da ih u inostranstvu čeka pravi pakao. Srpski vozači kamiona praktično žive u kamionima i mesecima putuju, većina njih nema plaćene doprinose, pravo na godišnji odmor i slobodne dane, a prema rečima Marka Milinovića, ni zarade nisu kao nekada.
Pročitajte i:
- Život koji kao kamiondžija živim nije vredan ni jednog jedinog evra. Najčešće ne izlazim iz kamiona po šest nedelja. Moram sam sebi da plaćam doprinose. To je tužan i usamljenički život. Problem imam i sa nemačkim jezikom, pa s kolegama ne mogu ni da se ispričam, a često mi to fali. Mi se međusobno svi razumemo, dovoljan je pogled, ali nije to isto kao kad ti sedneš sa svojim čovekom, pa mu kažeš sve što ti je na duši - priča Milinović.
Takođe, kako kaže, veliki problem mu je što često ne zna kada će, a ni koliko će moći da ostane kod kuće, kada konačno dobije slobodno.
- Uvek sam pod stresom, ali to je onaj najgori, potajni stres. Dešava se da me tokom slobodnih dana zovu i da moram da vozim neku turu, kažu iskrslo je. Velika je zabluda naših ljudi koji misle da se radnici u inostranstvu poštuju. To ni izbliza nije tako. Poštuju oni svoje, ali nas sa strane tretiraju kao najgore roblje. Znate, oni vide da mi dolazimo da vozimo ne zato što nam je lepo, nego zato što smo očaujni i treba nam novac - kaže on i dodaje da je potrošio veliku sumu da bi dobio vozačku dozvolu za kamion, te da sad nema dalje, mora dosta da zarađuje.
Ni iskustva nekih drugih vozača nisu bolja, jednoglasni su u istom - rade za preduzeća koja žele da iscede vozača i uštede novac.
