"Не излазим из камиона по 6 недеља": Исповест српског КАМИОНЏИЈЕ који открива какав је њихов живот у иностранству

Висока плата је главни мотив возача камиона који се одлуче да из Србије крену у неку обећану земљу и топли кревет замене неудобним седиштиома. Међутим, многи од њих и не знају да их у иностранству чека прави пакао. Српски возачи камиона практично живе у камионима и месецима путују, већина њих нема плаћене доприносе, право на годишњи одмор и слободне дане, а према речима Марка Милиновића, ни зараде нису као некада.

- Живот који као камионџија живим није вредан ни једног јединог евра. Најчешће не излазим из камиона по шест недеља. Морам сам себи да плаћам доприносе. То је тужан и усамљенички живот. Проблем имам и са немачким језиком, па с колегама не могу ни да се испричам, а често ми то фали. Ми се међусобно сви разумемо, довољан је поглед, али није то исто као кад ти седнеш са својим човеком, па му кажеш све што ти је на души - прича Милиновић.

Такође, како каже, велики проблем му је што често не зна када ће, а ни колико ће моћи да остане код куће, када коначно добије слободно.

- Увек сам под стресом, али то је онај најгори, потајни стрес. Дешава се да ме током слободних дана зову и да морам да возим неку туру, кажу искрсло је. Велика је заблуда наших људи који мисле да се радници у иностранству поштују. То ни изблиза није тако. Поштују они своје, али нас са стране третирају као најгоре робље. Знате, они виде да ми долазимо да возимо не зато што нам је лепо, него зато што смо очаујни и треба нам новац - каже он и додаје да је потрошио велику суму да би добио возачку дозволу за камион, те да сад нема даље, мора доста да зарађује.

Ни искуства неких других возача нису боља, једногласни су у истом - раде за предузећа која желе да исцеде возача и уштеде новац.