MISTERIJA I DALJE TRAJE: Za srpskom "ledenom lepoticom" tragali 20 godina, a onda je sasvim slučajno pronađena
Bogata prirodnim lepotama, Srbija je oduvek mamila uzdahe domaćih i svetskih naučnika.
Srpski naučnik Josif Pančić poznat je po mnogo čemu u nauci, a pre svega u botanici. Cenjen među svetskim naučnicima, a pre svega cenjen među svojim narodom zaslužio je počasno mesto.
Josif Pančić je daleke 1875. godine na današnji dan (1. avgust) posle 20 godina potrage uspeo da pronađe novu vrstu smrče. Dao joj je ime Pančićeva omorika.
Priča o Pančićevoj omoriki deluje kao priča iz avanturističkih filmova. Potraga za njom trajala je 20 godina. Priču o četinaru koji se razlikuje i od jele i od smrče Josif Pančić prvi put je čuo u užičkom kraju 1855. godine.
Šest godina kasnije prvi put će krenuti u potragu za njom. Tada je posetio ovaj kraj, ali nije uspeo da je pronađe. Onda je tražio da se 1865. godine za potrebe Velike škole iz Zapadne Srbije dostave grane sa šišarkama svih četinara.
MISTERIJA lika sveca u drvetu u Blacu - LEGENDE topličkog kraja koje su se vekovima prepričavale (FOTO/VIDEO)
Da ste ranije znali ovo, manje biste se PLAŠILI ZMIJA! Kult zmijarnika nikada nije UGAŠEN KOD SRBA, a jedna vrsta je bila POSEBAN SIMBOL!
Disovo PROKLETSTVO i priča o pesniku TRAGEDIJE: Predvideo je svoju SMRT, a oba deteta su mu tragično okončala
Tada, među svim pristiglim četinarima su se našla i dva za koje nije bilo poznato ni koje su vrste, ni ko ih je poslao. Bio je to prvi znak da je naš naučnik Josif Pančić mogao biti na pragu velikog otkrića.
Onda je odlčio da sledeće godine krene zajedno sa svojim učenicima na naučnu ekskurziju po Zapadnoj Srbiji. Iako je prolazio putevima pored prirodnog staništa nove vrste, ni tada nije uspeo da pronađe misterioznog četinara.
A onda 1875. godine u selu Zaovine na Tari i Rastištu konačno pronalazi novu vrstu smrče i daje joj naziv Pančićeva omorika.
Na latinskom jeziku (Picea omorika), Pančićeva omorika dobija ovo ime u čast naučnika Josifa Pančića koji ju je i pronašao, a naziv potiče od lokalnog imena za ovu vrstu četinara. Još ju je nazivao i LEDENA LEPOTICA.
Pančićeva omorika je vrsta smrče koja je endemit Balkanskog poluostrva i tercijalni je relikt.
Prirodna staništa Pančićeve omorike su u uzanom području oko srednjeg toka reke Drine, sa obe strane između Višegrada i Bajine Bašte, na Tari.
Takođe, 1975. godine pronađeno je i novo stanište u blizini manastira Mileševa kod Prijepolja.
Ono što je veoma značajno je da je svako pojedinačno stablo Pančićeve omorike je pod zaštitom, kao i rezervati prirode: Zvezda, Crveni potok, Karaula Štula, Crvene stene, Ljuti breg, Bilo i Podgorušica.
Ono što je veoma zanimljiva činjenica je da Pančićeva omorika kao "živ fosil" svetske flore predstavlja pravu misteriju i zagonetku. Ni posle toliko godina od pronalaska Josifa Pančića još ne znamo sve o ovom neverovatno čudesnom drvetu.
Danas, Pančićeva omorika se kao ukrasno drvo gaji po mnogim mestima u svetu. A ono što je od svega najlepše je da dolazi iz Srbije.
LEGENDA o Blačkom jezeru i blagu kneginje Milice: EVO zašto su svi pokušavali da nađu ZLATO, a NIKO nije uspeo!
ISTINA JE! Bio je SRBIN pravoslavac i pisao ćirilicom, sebe nazivao - USTAŠOM, a nikakav zločinac nije u pitanju!
Priča o ZMAJEVIMA koji su živeli u Srbiji: Tajna despota Stefana i zašto srpski zmajevi nisu bili kao ostali
HEROJI POSTOJE! Diana Budisavljević spasila je sigurne SMRTI 15.000 DECE - Na današnji dan je rođena, a OVO je njena priča
Neopevani HEROJI Prvog svetskog rata: Vojvode Stepanović i Bojović su od države TRAŽILI samo JEDNU STVAR! (FOTO/VIDEO)
