МИСТЕРИЈА И ДАЉЕ ТРАЈЕ: За српском "леденом лепотицом" трагали 20 година, а онда је сасвим случајно пронађена
Богата природним лепотама, Србија је одувек мамила уздахе домаћих и светских научника.
Српски научник Јосиф Панчић познат је по много чему у науци, а пре свега у ботаници. Цењен међу светским научницима, а пре свега цењен међу својим народом заслужио је почасно место.
Јосиф Панчић је далеке 1875. године на данашњи дан (1. август) после 20 година потраге успео да пронађе нову врсту смрче. Дао јој је име Панчићева оморика.
Прича о Панчићевој оморики делује као прича из авантуристичких филмова. Потрага за њом трајала је 20 година. Причу о четинару који се разликује и од јеле и од смрче Јосиф Панчић први пут је чуо у ужичком крају 1855. године.
Шест година касније први пут ће кренути у потрагу за њом. Тада је посетио овај крај, али није успео да је пронађе. Онда је тражио да се 1865. године за потребе Велике школе из Западне Србије доставе гране са шишаркама свих четинара.
МИСТЕРИЈА лика свеца у дрвету у Блацу - ЛЕГЕНДЕ топличког краја које су се вековима препричавале (ФОТО/ВИДЕО)
Да сте раније знали ово, мање бисте се ПЛАШИЛИ ЗМИЈА! Култ змијарника никада није УГАШЕН КОД СРБА, а једна врста је била ПОСЕБАН СИМБОЛ!
Дисово ПРОКЛЕТСТВО и прича о песнику ТРАГЕДИЈЕ: Предвидео је своју СМРТ, а оба детета су му трагично окончала
Тада, међу свим пристиглим четинарима су се нашла и два за које није било познато ни које су врсте, ни ко их је послао. Био је то први знак да је наш научник Јосиф Панчић могао бити на прагу великог открића.
Онда је одлчио да следеће године крене заједно са својим ученицима на научну екскурзију по Западној Србији. Иако је пролазио путевима поред природног станишта нове врсте, ни тада није успео да пронађе мистериозног четинара.
А онда 1875. године у селу Заовине на Тари и Растишту коначно проналази нову врсту смрче и даје јој назив Панчићева оморика.
На латинском језику (Пицеа оморика), Панчићева оморика добија ово име у част научника Јосифа Панчића који ју је и пронашао, а назив потиче од локалног имена за ову врсту четинара. Још ју је називао и ЛЕДЕНА ЛЕПОТИЦА.
Панчићева оморика је врста смрче која је ендемит Балканског полуострва и терцијални је реликт.
Природна станишта Панчићеве оморике су у узаном подручју око средњег тока реке Дрине, са обе стране између Вишеграда и Бајине Баште, на Тари.
Такође, 1975. године пронађено је и ново станиште у близини манастира Милешева код Пријепоља.
Оно што је веома значајно је да је свако појединачно стабло Панчићеве оморике је под заштитом, као и резервати природе: Звезда, Црвени поток, Караула Штула, Црвене стене, Љути брег, Било и Подгорушица.
Оно што је веома занимљива чињеница је да Панчићева оморика као "жив фосил" светске флоре представља праву мистерију и загонетку. Ни после толико година од проналаска Јосифа Панчића још не знамо све о овом невероватно чудесном дрвету.
Данас, Панчићева оморика се као украсно дрво гаји по многим местима у свету. А оно што је од свега најлепше је да долази из Србије.
ЛЕГЕНДА о Блачком језеру и благу кнегиње Милице: ЕВО зашто су сви покушавали да нађу ЗЛАТО, а НИКО није успео!
ИСТИНА ЈЕ! Био је СРБИН православац и писао ћирилицом, себе називао - УСТАШОМ, а никакав злочинац није у питању!
Прича о ЗМАЈЕВИМА који су живели у Србији: Тајна деспота Стефана и зашто српски змајеви нису били као остали
ХЕРОЈИ ПОСТОЈЕ! Диана Будисављевић спасила је сигурне СМРТИ 15.000 ДЕЦЕ - На данашњи дан је рођена, а ОВО је њена прича
Неопевани ХЕРОЈИ Првог светског рата: Војводе Степановић и Бојовић су од државе ТРАЖИЛИ само ЈЕДНУ СТВАР! (ФОТО/ВИДЕО)