NEVEROVATAN TALENAT! Željko slika VAZDUHOM, njegovo platno su MOTORI! Srbija ovakvu UMETNOST do sada nije videla! (FOTO)
Za razliku od mnogih, Željko sve radi bez šablona!
Umetnost Željka Njagula (37) nećete videti na zidu galerije, njegova dela nisu deo muzejskih postavki, a o Željkovom opusu ne pišu se monografije. Ne postoji jedno mesto gde mogu da se pogledaju Njagulovi radovi, ali ako samo malo bolje zagledate motocikle koji svakodnevno prolaze pored vas, možda budete te sreće da naletite baš na njegove kreacije.
Pročitajte i:
Neki umetnici za slikanje koriste dlakave četkice, drugi špahtle, treći prste, a Željko koristi – vazduh. Uz pomoć vazdušnog pištolja koji pod pritiskom ispušta boju, on stvara neverovatna dela, a njegovo platno su - motori.
Dok je bio dete Žejko je znao da je slikanje ono što ga ispunjava, pa se šali da su još u osnovnoj školi njegovi roditelji zbog toga imali problema.
- Kada su dolazili na roditeljske sastanke nastavnici bi im govorili „on je dobro dete, ali stalno nešto crta na zadnjim stranicama svesaka“ - priča on dok se uz osmeh seća svih trojki i četvorki koje je redovno dobijao na časovima likovnog.
U srednjoj školi se uključio u rad školskih novina gde je radio karikature i stripove, a godinama kasnije upisuje industrijski dizajn, ali ubrzo shvata da mu je tolika teorija previše suvoparna. Onda na scenu stupa život, pred kojim se umetnost povlači korak unazad.
- Godinu, dve nisam nijednu liniju povukao, za to vreme sam vozio bicikl. Moja druga ljubav je vožnja. Dugo sam ozbiljno vozio bajs...najviše zato što nisam imao para za motor, a kada sam se pre više od decenije oženio, žena me je naterala da napokon kupim motor. Onda kada većina supruga tera muževe da prodaju motore, mene je moja ohrabrila da ga kupim - priča on.
I to je trenutak kada sve kreće da leže na svoje mesto, jer Željko otkriva da umetnost koja leži u njemu može da ispolji na oklopima motocikala.
- Ubrzo sam prvi motor prodao da bih kupio erbraš pištolj. Naći pištolj u to vreme bilo je pravo čudo. Prva slika koju sam naslikao bilo je žensko telo, to mi je oduvek velika inspiracija. Aktovi i konji. Nisam bio zadovoljan, ali već četvrti rad koji sam napravio je ispao tako da ni danas ne bih ništa menjao - objašnjava Njagul.
Dok je pokušavao da savlada novu tehniku slikanja istovremeno je učio i farbarski zanat, jer jedno bez drugog ne ide. Danas golim okom može da potrefi i nameša svaku moguću nijansu, a tehniku slikanja svaladao je do takvih tančina da može da izvuče najsitnije detalje na prostoru veličine malog nokta. Počeo je da oslikava svoj motor, a kako se to brzo pročulo, dolazili su mu prijatelji da i njima sređuje dvotočkaše.
Za razliku od mnogih, Željko sve radi bez šablona, slobodnim potezima vazdušne četkice, a koliko je to teško najbolje pokazuje činjenica da se tokom slikanja „mlaz“ boje koja izlazi iz pištolja uopšte ne vidi dok ne dotakne papir, metal ili plastiku. Debiljina i punoća povučenih linija zavisi od toga koliko jako ispušta vazduh i koliko je pištolj udaljen od površine na kojoj slika.
- Šablonski posao može da radi bilo ko, čak i čovek bez mrve talenta. Slobodno slikanje je umetnost. Mnogi su mi tražili da im naslikam konkretne stvari, baš onako kako su zamislili i nisu mi dozvoljavali da se „razmašem“. Onda je došao jedan prijatelj i rekao mi da hoće da oslikamo čitav njegov motor nordijskim motivima. Ispričao mi je filozofiju koju želi na motoru, ali mi je dao odrešene ruke u kreiranju same slike - seća se on.
To poverenje dalo mu je ono što mu je trebalo – uzbuđenje, izazov, polet.
- Radio sam dva i po meseca na njegovom motoru, to je 115 sati slikanja. Svako veče sam imao publiku, dolazili su ljudi da gledaju kako napreduje. Bez izazova nema umetnosti, jer umetnost nije ekonomija, mesto u kom vladaju cifre, umetnost je sloboda - zaključuje.
