НЕВЕРОВАТАН ТАЛЕНАТ! Жељко слика ВАЗДУХОМ, његово платно су МОТОРИ! Србија овакву УМЕТНОСТ до сада није видела! (ФОТО)

Уметност Жељка Њагула (37) нећете видети на зиду галерије, његова дела нису део музејских поставки, а о Жељковом опусу не пишу се монографије. Не постоји једно место где могу да се погледају Њагулови радови, али ако само мало боље загледате мотоцикле који свакодневно пролазе поред вас, можда будете те среће да налетите баш на његове креације.

Неки уметници за сликање користе длакаве четкице, други шпахтле, трећи прсте, а Жељко користи – ваздух. Уз помоћ ваздушног пиштоља који под притиском испушта боју, он ствара невероватна дела, а његово платно су - мотори.

Док је био дете Жејко је знао да је сликање оно што га испуњава, па се шали да су још у основној школи његови родитељи због тога имали проблема.

- Када су долазили на родитељске састанке наставници би им говорили „он је добро дете, али стално нешто црта на задњим страницама свесака“ - прича он док се уз осмех сећа свих тројки и четворки које је редовно добијао на часовима ликовног.

У средњој школи се укључио у рад школских новина где је радио карикатуре и стрипове, а годинама касније уписује индустријски дизајн, али убрзо схвата да му је толика теорија превише сувопарна. Онда на сцену ступа живот, пред којим се уметност повлачи корак уназад.

- Годину, две нисам ниједну линију повукао, за то време сам возио бицикл. Моја друга љубав је вожња. Дуго сам озбиљно возио бајс...највише зато што нисам имао пара за мотор, а када сам се пре више од деценије оженио, жена ме је натерала да напокон купим мотор. Онда када већина супруга тера мужеве да продају моторе, мене је моја охрабрила да га купим - прича он.

И то је тренутак када све креће да леже на своје место, јер Жељко открива да уметност која лежи у њему може да испољи на оклопима мотоцикала.

- Убрзо сам први мотор продао да бих купио ербраш пиштољ. Наћи пиштољ у то време било је право чудо. Прва слика коју сам насликао било је женско тело, то ми је одувек велика инспирација. Актови и коњи. Нисам био задовољан, али већ четврти рад који сам направио је испао тако да ни данас не бих ништа мењао - објашњава Њагул.

Док је покушавао да савлада нову технику сликања истовремено је учио и фарбарски занат, јер једно без другог не иде. Данас голим оком може да потрефи и намеша сваку могућу нијансу, а технику сликања сваладао је до таквих танчина да може да извуче најситније детаље на простору величине малог нокта. Почео је да осликава свој мотор, а како се то брзо прочуло, долазили су му пријатељи да и њима сређује двоточкаше.

За разлику од многих, Жељко све ради без шаблона, слободним потезима ваздушне четкице, а колико је то тешко најбоље показује чињеница да се током сликања „млаз“ боје која излази из пиштоља уопште не види док не дотакне папир, метал или пластику. Дебиљина и пуноћа повучених линија зависи од тога колико јако испушта ваздух и колико је пиштољ удаљен од површине на којој слика.

- Шаблонски посао може да ради било ко, чак и човек без мрве талента. Слободно сликање је уметност. Многи су ми тражили да им насликам конкретне ствари, баш онако како су замислили и нису ми дозвољавали да се „размашем“. Онда је дошао један пријатељ и рекао ми да хоће да осликамо читав његов мотор нордијским мотивима. Испричао ми је филозофију коју жели на мотору, али ми је дао одрешене руке у креирању саме слике - сећа се он.

То поверење дало му је оно што му је требало – узбуђење, изазов, полет.

- Радио сам два и по месеца на његовом мотору, то је 115 сати сликања. Свако вече сам имао публику, долазили су људи да гледају како напредује. Без изазова нема уметности, јер уметност није економија, место у ком владају цифре, уметност је слобода - закључује.