NIKAKO NE UZIMAJTE OVE LEKOVE - UGROŽAVAJU ZDRAVLJE: Srpska doktorka izdala ozbiljno UPOZORENJE

Kakvo predznanje ima naše stanovništvo o upotrebi antibiotika i u kojim situacijama najčešće pribegava njihovoj upotrebi, otkriva doktorka Mirjana Kukić iz Doma zdravlja Savski venac:

- Antibiotici bi trebalo da se koriste samo kada indikuje lekar da je potrebno da pacijent uzima antibiotik, odnosno kada dođe na pregled i kada lekar konstatuje da je neophodno da uzima antibiotik, s time što se kod nas malo dešava i drugačija situacija. Na primer, ako ljudi imaju neke zaostale kutije bilo kod sebe ili prijatelja, komšija, oni to počnu i sami da uzimaju, bez saveta lekara. Nije tako ni mali procenat takvih okolnosti, nažalost.

Koju proceduru lekar mora da ispoštuje, odnosno kojim ispitivanjima mora da podvrgne pacijenta, pre nego što mu prepiše antibiotik?

- Neophodan je najpre pregled koji obuhvata anamnezu i fizikalni pregled. Poželjno bi bilo da se radi laboratorija, a ako se daje antibiotik za regije koje su dostupne brisevima, da se urade i brisevi, na primer bris ždrela, nosa ili iskašljaj pluća takođe i urinokultura – sve bi to bilo poželjno uraditi pre nego što se antibiotici uvrste u terapiju. Druga stvar je ako je nešto hitno – u tim situacijama mi damo nalog za hitno vađenje briseva ili analizu krvne slike, a pacijentima prepišemo antibiotik ako ima ozbiljne simptome, kao što su jako visoke temperature.  Mi naravno tražimo da se odmah urade te pretrage da ne bi antibiotik maskirao sliku, odnosno analize se rade pre upotrebe antibiotika. Posle upoređujemo dobijene antibiograme i preporučene antibiotike sa ovim koje smo mi dali. Ako stanje pacijenta nije urgentno, pacijent može da sačeka gotove nalaze, odnosno da bude bez terapije, pa da mi procenimo po nalazu da li je uopšte potreban antibiotik.

Antibiotici su često jedini i najuspešniji vid terapije u borbi sa određenim patološkim stanjima organizma, poput infektivnih i parazitnih bolesti, međutim, poslednjih godina imamo sve više apela stručnjaka da se mora prestati sa njihovom zloupotrebom na najrazličitije načine. Kada usled neracionalne i prekomerne upotrebe antibiotika postanemo imuni na njihovo dejstvo, dr Kukuć objašnjava da je ugrožena bezbednost čitave nacije, dodajući:

- Severnoevropske zemlje koje možemo da uzmemo kao neki primer zdravstvene zaštite, prepisuju vrlo jednostavne antibiotike tipa amoksicilina, ne ide se odmah na neke jače, na široki spektar. Razlog je taj što se tada zloupotrebljavaju antibiotici i onda kao posledicu imamo izgrađenu rezistenciju. To se pogotovo dešava ako se antibiotik pije jedan, dva dana, nepravilno ili nepotrebno, onda se pravi rezistencija kod osobe pojedinačno, ali i kod cele populacije – nacije. Tako da, posle kada zatreba, taj antibiotik je već zloupotrebljen i dejstvo mu je slabije ili nikakvo.

Tu nije kraj problemima koje zloupotreba antibiotika i nepoštovanje stručnih apela nosi sa sobom, jer se pored rezistencije organizma, javljaju brojne, do tada čak i nepostojeće zdravstvene tegobe:

- Prekomerna upotreba antibiotika obara opšti imunitet organizma, što stvara predispoziciju za sva druga oboljenja! Nekontrolisano se razmnožavaju gljivice, remeti se ta crevna flora za koju se sada ispostavilo da je vrlo značajna za imunitet pojedinca. Moguće je doći i do predoziranja ako pacijent uzima antibiotike na svoju ruku, bez kontrole lekara i pravilnog doziranja. Dakle, prekomerna upotreba slabi otpornost organizma, pa tako on postaje podložniji i svim drugim agensima, pogotovo ako se antibiotik daje kada je virusna infekcija u pitanju – organizam se tada još  teže izbori sa virusima - ističe Kukić.

Iako neki medikamenti mogu da pruže olakšavanje tegoba i ublažavanje simptoma zaraze koronavirusom, ne postoje validni dokazi da bilo koji proizvedeni lek može da spreči da se ne zarazimo ili da se izlečimo od ove infekcije. Svetska zdravstvena organizacija ne preporučuje lečenje “na svoju ruku” bilo kojim sredstvima, uključujući i antibiotike, radi prevencije ili lečenja koronavirusa. Doktorka Kukić o povezanosti upotrebe antibiotika i terapije lečenja koronavirusa, kaže sledeće:

- Veći procenat današnjih respiratornih infekcija su virusi, i tu pomaže sve drugo više nego antibiotici! Oni pomažu jedino ako se nadoveže bakterija na postojeće stanje, a ona neće da se nadoveže prvi dan. Ima tu malo te inercije, da se ne bi niko žalio pa se prepisuje antibiotik, ali ga on neće zaštiti. Neophodno je pratiti stanje, odnosno ustanoviti da li se nadovezala bakterija, videti da li je prisutna u sekretu koji pacijent izbacuje, koje je boje taj sekret, da li se pojačava temperatura, da li mu je lošije opšte stanje. Ako se sve to pokaže kao tačno, onda pacijent dolazi na kontrolu i tu se analizira njegovo stanje na osnovu laboratorijskih nalaza, što nama sugeriše da li se bakterija nadovezala. Ako uvidimo da je prisutna i bakterijska infekcija, onda je moguće da naša procena uključi uvođenja antibiotika, a nikako ne smete sami da uzimate antibiotike, pogotovo ne preventivno.

Na pitanje da li ova pravila poštuju Srbi i sa kakvim se izazovima i pritiscima lekari u svojoj praksi svakodnevno susreću, doktorka Kukić odgovara:

- Naš narod je nestrpljiv, želi odmah da dobije recept pa čak hoće i da se žali! Oni odmah računaju da će bolest da prođe za jedan, dva dana, da mogu da rade, da se ponašaju isto, da ne moraju da uzimaju pomoćna sredstva kao što su vitamin C, cink, odmaranje, supe…oni očekuju da, kao klikom na dugme, posle jednog dana budu u stanju da idu na posao, da žive kako su navikli, što je pogrešno. Zbog svega toga, nama bi veoma koristila jedna edukacija preko sredstava informisanja, novina, televizija, radija i slično.