НИКАКО НЕ УЗИМАЈТЕ ОВЕ ЛЕКОВЕ - УГРОЖАВАЈУ ЗДРАВЉЕ: Српска докторка издала озбиљно УПОЗОРЕЊЕ

Какво предзнање има наше становништво о употреби антибиотика и у којим ситуацијама најчешће прибегава њиховој употреби, открива докторка Мирјана Кукић из Дома здравља Савски венац:

- Антибиотици би требало да се користе само када индикује лекар да је потребно да пацијент узима антибиотик, односно када дође на преглед и када лекар констатује да је неопходно да узима антибиотик, с тиме што се код нас мало дешава и другачија ситуација. На пример, ако људи имају неке заостале кутије било код себе или пријатеља, комшија, они то почну и сами да узимају, без савета лекара. Није тако ни мали проценат таквих околности, нажалост.

Коју процедуру лекар мора да испоштује, односно којим испитивањима мора да подвргне пацијента, пре него што му препише антибиотик?

- Неопходан је најпре преглед који обухвата анамнезу и физикални преглед. Пожељно би било да се ради лабораторија, а ако се даје антибиотик за регије које су доступне брисевима, да се ураде и брисеви, на пример брис ждрела, носа или искашљај плућа такође и уринокултура – све би то било пожељно урадити пре него што се антибиотици уврсте у терапију. Друга ствар је ако је нешто хитно – у тим ситуацијама ми дамо налог за хитно вађење брисева или анализу крвне слике, а пацијентима препишемо антибиотик ако има озбиљне симптоме, као што су јако високе температуре.  Ми наравно тражимо да се одмах ураде те претраге да не би антибиотик маскирао слику, односно анализе се раде пре употребе антибиотика. После упоређујемо добијене антибиограме и препоручене антибиотике са овим које смо ми дали. Ако стање пацијента није ургентно, пацијент може да сачека готове налазе, односно да буде без терапије, па да ми проценимо по налазу да ли је уопште потребан антибиотик.

Антибиотици су често једини и најуспешнији вид терапије у борби са одређеним патолошким стањима организма, попут инфективних и паразитних болести, међутим, последњих година имамо све више апела стручњака да се мора престати са њиховом злоупотребом на најразличитије начине. Када услед нерационалне и прекомерне употребе антибиотика постанемо имуни на њихово дејство, др Кукућ објашњава да је угрожена безбедност читаве нације, додајући:

- Северноевропске земље које можемо да узмемо као неки пример здравствене заштите, преписују врло једноставне антибиотике типа амоксицилина, не иде се одмах на неке јаче, на широки спектар. Разлог је тај што се тада злоупотребљавају антибиотици и онда као последицу имамо изграђену резистенцију. То се поготово дешава ако се антибиотик пије један, два дана, неправилно или непотребно, онда се прави резистенција код особе појединачно, али и код целе популације – нације. Тако да, после када затреба, тај антибиотик је већ злоупотребљен и дејство му је слабије или никакво.

Ту није крај проблемима које злоупотреба антибиотика и непоштовање стручних апела носи са собом, јер се поред резистенције организма, јављају бројне, до тада чак и непостојеће здравствене тегобе:

- Прекомерна употреба антибиотика обара општи имунитет организма, што ствара предиспозицију за сва друга обољења! Неконтролисано се размножавају гљивице, ремети се та цревна флора за коју се сада испоставило да је врло значајна за имунитет појединца. Могуће је доћи и до предозирања ако пацијент узима антибиотике на своју руку, без контроле лекара и правилног дозирања. Дакле, прекомерна употреба слаби отпорност организма, па тако он постаје подложнији и свим другим агенсима, поготово ако се антибиотик даје када је вирусна инфекција у питању – организам се тада још  теже избори са вирусима - истиче Кукић.

Иако неки медикаменти могу да пруже олакшавање тегоба и ублажавање симптома заразе коронавирусом, не постоје валидни докази да било који произведени лек може да спречи да се не заразимо или да се излечимо од ове инфекције. Светска здравствена организација не препоручује лечење “на своју руку” било којим средствима, укључујући и антибиотике, ради превенције или лечења коронавируса. Докторка Кукић о повезаности употребе антибиотика и терапије лечења коронавируса, каже следеће:

- Већи проценат данашњих респираторних инфекција су вируси, и ту помаже све друго више него антибиотици! Они помажу једино ако се надовеже бактерија на постојеће стање, а она неће да се надовеже први дан. Има ту мало те инерције, да се не би нико жалио па се преписује антибиотик, али га он неће заштити. Неопходно је пратити стање, односно установити да ли се надовезала бактерија, видети да ли је присутна у секрету који пацијент избацује, које је боје тај секрет, да ли се појачава температура, да ли му је лошије опште стање. Ако се све то покаже као тачно, онда пацијент долази на контролу и ту се анализира његово стање на основу лабораторијских налаза, што нама сугерише да ли се бактерија надовезала. Ако увидимо да је присутна и бактеријска инфекција, онда је могуће да наша процена укључи увођења антибиотика, а никако не смете сами да узимате антибиотике, поготово не превентивно.

На питање да ли ова правила поштују Срби и са каквим се изазовима и притисцима лекари у својој пракси свакодневно сусрећу, докторка Кукић одговара:

- Наш народ је нестрпљив, жели одмах да добије рецепт па чак хоће и да се жали! Они одмах рачунају да ће болест да прође за један, два дана, да могу да раде, да се понашају исто, да не морају да узимају помоћна средства као што су витамин Ц, цинк, одмарање, супе…они очекују да, као кликом на дугме, после једног дана буду у стању да иду на посао, да живе како су навикли, што је погрешно. Због свега тога, нама би веома користила једна едукација преко средстава информисања, новина, телевизија, радија и слично.