Noć veštica ili Sveti Luka: Sve više zastupljen zapadni trend kod nas, maskenbal umesto slave?!
U Srbiji, proslava Noći veštica postaje sve popularnija, posebno među mlađim generacijama i u urbanim sredinama.
Iako u zemlji postoji značajan broj katolika, posebno u Vojvodini, Noć veštica se ne povezuje sa katoličkom tradicijom, već je postala globalni fenomen koji se slavi kroz zabave i maskenbale, slično kao i u drugim zemljama.
Međutim, na društvenim mrežama u Srbiji svake godine dolazi do rasprava na ovu temu.
Hrišćani, uključujući i Katoličku crkvu, ne podržavaju proslavu Noći veštica, jer se prema kalendaru tog dana obeležava Sveti Luka, a sutradan je Dan mrtvih, posvećen sećanju na preminule članove porodice. Ova praksa podseća na Zadušnice koje slavi Srpska pravoslavna crkva. Mnogi veruju da je proslava Noći veštica samo američki komercijalni proizvod koji ne bi trebalo da prihvatimo, slično kao što je to slučaj sa Deda Mrazom.
Pomešani običaji
Katolici u Srbiji na ova dva dana posećuju grobove svojih najmilijih, donoseći cveće i sveće, te uređujući grobna mesta. Ovo je vreme sećanja na preminule članove porodice, kao i na prijatelje i komšije. Na Dan svih svetih (1. novembar) i Dan mrtvih (2. novembar) u katoličkim crkvama u Srbiji održavaju se mise posvećene pokojnicima, gde katolici učestvuju u molitvama za duše preminulih, tražeći mir i spasenje za njih.
Običaji za Dan svih svetih i Dan mrtvih u Srbiji, iako važni u katoličkim zemljama, ne praktikuju se uvek na isti način kao u drugim katoličkim i evangelističkim zajednicama. U nekim mestima, posebno u Vojvodini gde postoje katoličke zajednice, obeležavanje ovih dana može biti pomešano sa lokalnim tradicijama. Na primer, ponekad se pripremaju posebni obroci u čast preminulih, što je karakteristično za pravoslavne Zadušnice, ali se takođe javlja i kod nekih katolika.
U pravoslavlju postoji niz praznika posvećenih pokojnicima, poput Zadušnica, kada se obeležava sećanje na preminule. S druge strane, proslava Noći veštica nije deo srpske tradicije, ali su običaji poput maskenbala, rezbarenja bundeva i kostimiranja postali sve popularniji, posebno među decom i u školama. Ove običaje su prihvatili čak i Rusi, pa se već tradicionalno, maskenbal organizuje večeras u Novom Sadu.
Proslavljanje Svetog Luke
Sveti apostol i evanđelist Luka predstavlja važnu slavu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i obeležava se 31. oktobra. Veliki broj porodica u Srbiji slavi Svetog Luku kao svoju porodičnu slavu, a procene ukazuju da se ovaj praznik proslavlja u približno 100.000 srpskih domova.
Noć veštica i Pravoslavna crkva
Srpska pravoslavna crkva uglavnom gleda na slavlje Noći veštica kao na običaj koji je stran srpskoj pravoslavnoj tradiciji. Iako nije formalno zabranjeno, postoje stavovi da ovaj praznik ima paganske korene i simbole koji nisu u skladu sa pravoslavnim učenjem, posebno zbog simbola povezanih sa duhovima, smrću i natprirodnim. Crkva ohrabruje vernike da se drže pravoslavnih običaja i praznika, smatrajući maskenbale i proslave Noći veštica kao komercijalizovane i strane srpskoj kulturi i duhovnosti.
Ukratko, Noć veštica u Srbiji nije široko prihvaćen praznik, ali ima svoje pristalice među mladima. Za one koji ga slave, obično predstavlja samo zabavu, bez dubljih religijskih ili duhovnih značenja.