Ноћ вештица или Свети Лука: Све више заступљен западни тренд код нас, маскенбал уместо славе?!
У Србији, прослава Ноћи вештица постаје све популарнија, посебно међу млађим генерацијама и у урбаним срединама.
Иако у земљи постоји значајан број католика, посебно у Војводини, Ноћ вештица се не повезује са католичком традицијом, већ је постала глобални феномен који се слави кроз забаве и маскенбале, слично као и у другим земљама.
Међутим, на друштвеним мрежама у Србији сваке године долази до расправа на ову тему.
Хришћани, укључујући и Католичку цркву, не подржавају прославу Ноћи вештица, јер се према календару тог дана обележава Свети Лука, а сутрадан је Дан мртвих, посвећен сећању на преминуле чланове породице. Ова пракса подсећа на Задушнице које слави Српска православна црква. Многи верују да је прослава Ноћи вештица само амерички комерцијални производ који не би требало да прихватимо, слично као што је то случај са Деда Мразом.
Помешани обичаји
Католици у Србији на ова два дана посећују гробове својих најмилијих, доносећи цвеће и свеће, те уређујући гробна места. Ово је време сећања на преминуле чланове породице, као и на пријатеље и комшије. На Дан свих светих (1. новембар) и Дан мртвих (2. новембар) у католичким црквама у Србији одржавају се мисе посвећене покојницима, где католици учествују у молитвама за душе преминулих, тражећи мир и спасење за њих.
Обичаји за Дан свих светих и Дан мртвих у Србији, иако важни у католичким земљама, не практикују се увек на исти начин као у другим католичким и евангелистичким заједницама. У неким местима, посебно у Војводини где постоје католичке заједнице, обележавање ових дана може бити помешано са локалним традицијама. На пример, понекад се припремају посебни оброци у част преминулих, што је карактеристично за православне Задушнице, али се такође јавља и код неких католика.
У православљу постоји низ празника посвећених покојницима, попут Задушница, када се обележава сећање на преминуле. С друге стране, прослава Ноћи вештица није део српске традиције, али су обичаји попут маскенбала, резбарења бундева и костимирања постали све популарнији, посебно међу децом и у школама. Ове обичаје су прихватили чак и Руси, па се већ традиционално, маскенбал организује вечерас у Новом Саду.
Прослављање Светог Луке
Свети апостол и еванђелист Лука представља важну славу у Српској православној цркви и обележава се 31. октобра. Велики број породица у Србији слави Светог Луку као своју породичну славу, а процене указују да се овај празник прославља у приближно 100.000 српских домова.
Ноћ вештица и Православна црква
Српска православна црква углавном гледа на славље Ноћи вештица као на обичај који је стран српској православној традицији. Иако није формално забрањено, постоје ставови да овај празник има паганске корене и симболе који нису у складу са православним учењем, посебно због симбола повезаних са духовима, смрћу и натприродним. Црква охрабрује вернике да се држе православних обичаја и празника, сматрајући маскенбале и прославе Ноћи вештица као комерцијализоване и стране српској култури и духовности.
Укратко, Ноћ вештица у Србији није широко прихваћен празник, али има своје присталице међу младима. За оне који га славе, обично представља само забаву, без дубљих религијских или духовних значења.
