У народу кажу "Свети Лука - снег до кука" - СПЦ и њени верници прослављају великог светитеља, ово су веровања и обичаји везани за сваку кућу

Е сад, иако од пахуља, за сад, ни трага ни гласа нема, празник је па је празник и овог 31. октобра. И то какав! Црн! Наиме, према званичном календару Српске православне цркве, овај дан не спада у "заветне" већ у оне који су значајни за суштину цркве и није обележен црвеним већ словом црне боје. Но, то никако не значи да можете да се "опустите".

За Лучиндан, како још зову овај празник, основно НЕ односи се на прекост и нервозу. На то заборавите, ма какви вас проблеми мучили, ако не желите да вас "бије малер". Разлог зашто управо те особине нису препоручљиве лежи у веровању да је управо јеванђелист Лука био благе нарави, миран и увек спреман да помогне људима. Чак се слави и као исцелитељ и заштитник појединих заната.

Људи који живе на селу и баве се сточарством, ових дана би ваљало да опасују торове концима, како вукови не би давили стоку.

А кад је реч о поменутом веровању да баш од овог дана креће снежни период, постоји читав низ веровања по којима се прогнозира каква ће бити. Једно од њих каже - домаћин ујутру, на дан славе, треба да порани у тор да обиђе стоку и по њој ће видети каква ће бити зима. Уколико животиње леже и подвијају ноге, веровало се да ће зима бити оштра, а година зла. Као што Божић има положајника, тако и у јужној Србији за Св. Луку постоји веровање да гост који први уђе у кућу "гата" каква ће зима или чак година бити.

Још једно веровање које се тиче повезаности Св. Луке и предстојеће зиме, односи се на овнове и овде, те се у појединим деловима Србије практикује пуштање овнова на овде, па ако се женке "нећкају" - ето нам оштре зиме. Уколико пак буду "дружељубивије" нећемо се пуно смрзавати.

Иначе, осим што се сматра заштитником неких заната, рекосмо да овај светац важи и за заштитника лекарске професије и многих болница. Отуда имамо више здравствених установа у Србији које се управо тако зову, а једна од њих је Општа болница "Свети Лука" у Смедереву.

Кад је реч о томе КО ЈЕ БИО СВЕТИ ЛУКА, ваља подсетити на веровање да је он лично познавао Богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу. Управо због тога га сматрају оснивачем хришћанског иконописа.

Мошти овог светитеља се чувају у данашњем Истанбулу (у та пра времена беше то Цариград). Интересантно је да један његов део почива у нашем комшилуку - у цркви Рождества Пресвете Богородице, односно манастиру Косијерево (никшићко село Петровићи). Ту се налази једно његово стопало.

Св. Луку зовемо јеванђелист јер је писац једног од Христових јеванђеља а за његово верници сматрају да је треће у Новом завету. Датира, оквирно, из 60. године наше ере. Има и оних који не верују да је Лука писао јеванђеље и свакако не у поменутом периоду већ 20 или 30 година касније.