Običaji su za vernike u Srbiji sastavni deo života, ali stranci su njima PROSTO ODUŠEVLJENI! Ovi su im kod nas najinteresantniji!
Srbi su malobrojan narod, ali su kroz istoriju pokazali koliko su jaki, solidarni i koliko čuvaju i neguju svoje običaje i hrišćanstvo.
Tradicija i običaji vernika srpskog naroda su verovatno najpresudniji faktor koji je uticao na stvaranje i očuvanje kolektivnog identiteta zajednice. Za nas, koji živimo u Srbiji, oni su uglavnom nešto na šta smo navikli, ali za strance su veoma zanimljivi.
Sumnja se da je Snježana Zoranović ušla u voz u Čačku: Nestaloj ženi nema ni traga, ni glasa čitavih 17 dana
SADA JE SVIMA JASNO: Doktorka Darija otkrila koja je ključna mera u borbi protiv korona virusa
ŠTA RADITI KAD KORONA UĐE U PORODICU: Prvo sam se razboleo ja, pa moja žena i dvoje male dece
Nešto što ih je posebno iznenadilo, jesu naši običaji prilikom obeležavanje krsne slave, čije je sezona upravo krenula. Iako je zbog trenutne epidemiološke situacije zabranjeno okupljanje više od 5 ljudi, to nije razlog da ove običaje ne ispoštujemo i u krugu svojih najbližih.
SLAVSKA SVEĆA I SLAVSKI KOLAČ
S obzirom na to da Srbi obeležavanjem krsne slave ustvari slave život i žrtvu nekog sveca, koji se obično smatra zaštitnikom kuće i cele porodice, u njegovu čast, pali se bogato ukrašena, slavska sveća. Ona stoji na centralnom mestu na svečanoj trpezi i ostaje zapaljena sve do sumraka.
Do sveće, na trpezu se postavlja i slavski kolač – hleb, koji treba da simboliše prinos žrtve kućnom svecu.
Kako to nalažu običaji, po dolasku na slavu, domaćin treba srdačno da dočeka gosta već na ulaznim vratima, dok se domaćica priprema da pred njega iznese posluženje. Pred goste se obično iznosi voda i slatko od različitih voćki, a u nekim krajevima Srbije se zadržao običaj posluženja pogačom i solju. Žito i vino su takođe veoma zastupljen oblik posluženja za doček na slavu.
UKAZIVANJE ČASTI POSTAVLJANJEM NA VRH STOLA
Ono što je strancima posebno interesantno jeste način na koji se određuje ko sedi na vrh stola, ali i značaj tog mesta. Domaćin, da bi ukazao posebnu čast, na čelo stola obično postavi novog gosta ili istaknutijeg člana porodice, najstariji član porodice, kum ili zet, ali prilika za ukazivanje počasti stranom gostu nikada ne bude propuštena.
SLAVI SE UZ HEKTOLITRE RAKIJE
Ako niste "potegli" barem jednu rakiju sa domaćinom, kao da niste ni čestitali :). Rakija je jedan od simbola naše zemlje, ali i sastavni deo svake proslave, kako u kući svakog Srbina, tako i na bilo kojoj proslavi ili izlasku sa prijateljima. Iako su stranci mahom oduševljeni običajem ispijanja rakije pre i posle jela, retko ko uspe da isprati domaćine u brojanju praznih čašica.
Stranim turistima je rakija veoma snažno piće, pa se čude kako neko može da popije i više čašica. Ipak, iako je se ljudi plaše, niko nikada ne odbija čašu ove tradicionalne žestine domaćinu, što bi se čak smatralo nepristojnim, naročito ako je domaća izrada u pitanju.
PEČENJE JE GLAVNO JELO
Osnovno i glavno jelo na svakoj proslavi je – pečenje. Pečenje se najčešće sprema od prasetine ili jagnjetine, i predstavlja specijalitet ovog podneblja, a načinom pripreme, pečenjem, pa čak i serviranjem (u celosti, i sa jabukom) stranci su neretko začuđeni, iako niko od njih ne može da spori ukus mesa.
