OD SRPSKE RAKIJE PREKO FRANCUSKOG KONJAKA DO AUSTRALIJSKOG VINA: Ova pića imaju imaju nešto zajedničko - burad iz Modrice
Srpska šljivovica, francuski konjak i australijsko vino možda imaju nešto zajedničko – burad proizvedenu u selu Modrica kod Kruševca.
To selo ispod Jastrepca čuveno je po pinterima. Burad se pravi u više od 20 zanatskih radionica i izvozi širom sveta.
Pod istim krovom četiri generacije, devetočlano domaćinstvo Cvetkovića. Svi žive isključivo od bačvarsko-kačarskog zanata. Nikola i Aleksandar su među najmlađim pinterima u Srbiji.
PRAVI JESENJI DAN PRED NAMA! Tmurno, kišovito i vetrovito: Pogledajte kakvo nas vreme očekuje početkom sledeće nedelje
NOVI DETALJI O MILIČINOM NESTANKU! Njen automobil snimljen na Novom Beogradu, protiv dečka ranije podnosila krivičnu prijavu
STARA NARODNA VEROVANJA kažu da je ovo najsrećniji dan u nedelji, ali evo i kog dana treba posebno da se pazite
- Posao ima dosta veliku perspektivu, ali mladi ljudi se ne odlučuju da krenu tim poslom jer je fizički malo težak, puno je mašinskih operacija koje se ne uče lako i brzo - kaže Nikola Cvetković.
- Hrast, najbolji je hrast kitnjak. Njega nabavljamo sa Jastrepca, pošto nam je tu dostupan, blizu je našeg sela - dodaje Aleksandar Cvetković.
Cvetkovići mesečno naprave oko 70 buradi, zapremine od pet do 600 litara. Ranije su svoje proizvode prodavali po republikama nekadašnje Jugoslavije, a od pre sedam godina izvoze širom sveta.
- Krenulo je, otvorilo se tržište na zapad, čak i taj istok i Rusija ide, ide i Australija - ističe Dušan Cvetković.
Burad iz Modrice tražena su i na probirljivom francuskom tržištu. Svako treće bure iz ove zanatske radionice se izveze, od čega je godišnja zarada oko 100.000 evra. Porodični posao započeo je deda Krana pre 70 godina.
- Na vatru se isto svijalo i pre i sad. E sad, mašina je ubrzala proizvodnju. Deljalo se pre ručno. Praviš bure za tri dana, a sad za dan - objašnjava Hranislav Krana Cvetković.
Od proizvodnje buradi u Modrici živi i porodica Lazarević, čiji su proizvodi postali brend širom Evrope.
- Mora iz šume da kupimo trupac, to da izrežemo, da se to osuši, mora to da odleži na kiši, suncu, na snegu, da se osuši bar dve godine - naglašava Dragiša Lazarević.
- To je tradicija, već možda 500 godina. Znači stari majstori se zvali pinteri ili proizvođači buradi - zaključuje Milovan Lazarević.
Za pintere ne postoji škola, to je zanat koji se uči od majstora i prenosi sa kolena na koleno u Modrici, već vekovima.
