ОД СРПСКЕ РАКИЈЕ ПРЕКО ФРАНЦУСКОГ КОЊАКА ДО АУСТРАЛИЈСКОГ ВИНА: Ова пића имају имају нешто заједничко - бурад из Модрице
Српска шљивовица, француски коњак и аустралијско вино можда имају нешто заједничко – бурад произведену у селу Модрица код Крушевца.
То село испод Јастрепца чувено је по пинтерима. Бурад се прави у више од 20 занатских радионица и извози широм света.
Под истим кровом четири генерације, деветочлано домаћинство Цветковића. Сви живе искључиво од бачварско-качарског заната. Никола и Александар су међу најмлађим пинтерима у Србији.
ПРАВИ ЈЕСЕЊИ ДАН ПРЕД НАМА! Тмурно, кишовито и ветровито: Погледајте какво нас време очекује почетком следеће недеље
НОВИ ДЕТАЉИ О МИЛИЧИНОМ НЕСТАНКУ! Њен аутомобил снимљен на Новом Београду, против дечка раније подносила кривичну пријаву
СТАРА НАРОДНА ВЕРОВАЊА кажу да је ово најсрећнији дан у недељи, али ево и ког дана треба посебно да се пазите
- Посао има доста велику перспективу, али млади људи се не одлучују да крену тим послом јер је физички мало тежак, пуно је машинских операција које се не уче лако и брзо - каже Никола Цветковић.
- Храст, најбољи је храст китњак. Њега набављамо са Јастрепца, пошто нам је ту доступан, близу је нашег села - додаје Александар Цветковић.
Цветковићи месечно направе око 70 буради, запремине од пет до 600 литара. Раније су своје производе продавали по републикама некадашње Југославије, а од пре седам година извозе широм света.
- Кренуло је, отворило се тржиште на запад, чак и тај исток и Русија иде, иде и Аустралија - истиче Душан Цветковић.
Бурад из Модрице тражена су и на пробирљивом француском тржишту. Свако треће буре из ове занатске радионице се извезе, од чега је годишња зарада око 100.000 евра. Породични посао започео је деда Крана пре 70 година.
- На ватру се исто свијало и пре и сад. Е сад, машина је убрзала производњу. Дељало се пре ручно. Правиш буре за три дана, а сад за дан - објашњава Хранислав Крана Цветковић.
Од производње буради у Модрици живи и породица Лазаревић, чији су производи постали бренд широм Европе.
- Мора из шуме да купимо трупац, то да изрежемо, да се то осуши, мора то да одлежи на киши, сунцу, на снегу, да се осуши бар две године - наглашава Драгиша Лазаревић.
- То је традиција, већ можда 500 година. Значи стари мајстори се звали пинтери или произвођачи буради - закључује Милован Лазаревић.
За пинтере не постоји школа, то је занат који се учи од мајстора и преноси са колена на колено у Модрици, већ вековима.
