KRENULI SU DA GRUVAJU ZEMLJOTRESI U SRBIJI: Ove zgrade su u opasnosti, a evo kako da se zaštitite

U poslednjih nekoliko godina, region Balkana, uključujući i Srbiju, suočio se sa nizom zemljotresa koji su izazvali ne samo materijalnu štetu, već i duboku zabrinutost među stanovništvom.

I proteklih dana bili smo svedoci zemljotresa na ovom području, pa je poslednji nešto jači udario u Crnoj Gori tri kilometra severozapadno od Čarođa i to jačine 4,6 jedinica Rihterove skale.

Zemljotres se osetio i u Bosni i Hercegovini, a dva slabija zemljotresa jačine oko 2 stepena po Rihteru osetili su se čak i u Boru.

Ali to nije ništa čudno jer je proleće statistički godišnje doba kada se na ovom području najviše dešavaju zemljotresi.

- To je najtrusniji deo godine na Balkanu. To se već pokazuje jer je došlo do pojave jačih zemljotresa na granici Crne Gore i BiH. Ali se može očekivati u drugim delovima Balkana, pa i Srbiji. Maksimalni zemljotres koji se može desiti kod nas je 6 stepeni po Rihterovoj skali - objašnjava za 24sedam meteorolog Ivan Ristić.

On kaže da nema opasnosti što se tiče rušenja građevina, ali da su u opasnosti zgrade koje su građene pre 1964. godine.

- Dakle, pre zemljotresa u Skoplju. Nakon toga su građene zgrade sa visokim seizmičkim standardima i one mogu da izdrže zemljotrese do 6 Rihtera bez problema -rekao je Ristić.

Kako se zaštiti

Ipak, nije loše znati šta da radite u slučaju jačeg zemljotresa. S obzirom na geološku aktivnost ovog područja, stručnjaci upozoravaju da je priprema ključna za smanjenje rizika i posledica koje zemljotresi mogu doneti. U tom duhu, predstavljamo vam sedam saveta koji mogu pomoći građanima da se adekvatno pripreme i zaštite u slučaju prirodne nepogode.

Od značaja je razumeti da, iako se zemljotresi ne mogu predvideti sa preciznošću, postoji niz koraka koje pojedinci i porodice mogu preduzeti kako bi minimizirali rizik za svoju bezbednost i imovinu. Ovi saveti su rezultat opsežnih istraživanja i preporuka stručnjaka za vanredne situacije, prilagođeni specifičnostima i potrebama stanovnika Balkana.

• Pripremite se unapred: Držite na dostupnom mestu baterijske lampe, rezervne baterije, prvu pomoć, zalihe vode i nekvarljive prehrambene proizvode. Takođe, važno je da svi članovi porodice znaju kako da isključe gas, vodu i struju u slučaju potrebe.

• Osigurajte teške predmete: Police, televizore, visoke ormare i teške predmete na zidovima treba čvrsto pričvrstiti kako ne bi pali tokom zemljotresa. Takođe, izbegavajte postavljanje teških predmeta iznad mesta gde spavate ili sedite.

• Vežbajte "Zaštiti se, sakrij se, drži se": U slučaju zemljotresa, zaštitite glavu i vrat rukama, sakrijte se ispod čvrstog nameštaja kao što je sto ili radni sto, i držite se za njega dok potres ne prestane.

• Plan evakuacije: Razgovarajte sa porodicom o planu evakuacije i odredite sigurno mesto gde ćete se okupiti nakon zemljotresa. Važno je da svi znaju najbrže i najsigurnije puteve za izlazak iz doma.

• Informišite se o sigurnim mestima: U svakoj prostoriji, identifikujte mesta koja su najsigurnija tokom zemljotresa. To su obično unutrašnji zidovi, stubovi i mesta bez prozora ili teških predmeta koji mogu pasti.

• Pratite uputstva lokalnih vlasti: U slučaju zemljotresa, važno je pratiti uputstva i preporuke koje daju lokalne vlasti i službe za vanredne situacije. Oni će pružiti najtačnije informacije o stanju i potrebnim merama opreza.

• Budite spremni na naknadne potrese: Nakon glavnog zemljotresa, često dolazi do naknadnih potresa koji mogu biti jednako opasni. Ostanite na sigurnom mestu dok ne budete sigurni da je opasnost prošla.

Pravilnom pripremom i informisanošću, možete značajno smanjiti rizik od povreda i štete na imovini u slučaju zemljotresa. Pratite ove korake kako biste se osigurali protiv nepredvidivih sila prirode i sačuvali ono što je najvažnije - živote i dobrobit svojih najbližih.

Potresi koji su šokirali Balkan: Sedam najrazornijih u novijoj istoriji

Balkansko poluostrvo poznato je i po svojoj seizmičkoj aktivnosti. Ovde se izdvajaju 7 najjačih zemljotresa koji su pogodili region, ostavljajući iza sebe tragove uništenja.

Lazarevac, 1922: U ovom gradu u Srbiji dogodio se jedan od najjačih zemljotresa u zemlji, sa jačinom od 6 stepeni Rihtera. Informacije o broju žrtava su oskudne, ali se zna da je šteta bila velika.

Skoplje, 1963: U ranim jutarnjim satima, Skoplje je doživelo jedan od najrazornijih zemljotresa u svojoj istoriji, sa magnitudom od 6,1 stepen po Rihteru. Preko 1.000 ljudi je izgubilo živote, hiljade su povređene, a grad je skoro potpuno uništen.

Dubrovnik, 1667: Iako van savremenog okvira, ovaj zemljotres zaslužuje posebno mesto zbog svoje istorijske važnosti. Uništavajući veći deo tadašnjeg Dubrovačke republike, sa nebrojenim žrtvama, ovaj događaj je promenio tok istorije ovog jadranskog bisera.

Banjaluka, 1969: Ovaj grad u Bosni i Hercegovini je doživeo tešku tragediju kada je zemljotres jačine 6,4 stepeni Rihtera odneo 15 života, povredio preko hiljadu ljudi i naneo veliku materijalnu štetu.

Crnogorsko primorje, 1979: Sa jačinom od 7 stepeni po Rihterovoj skali, zemljotres je pogodio Crnu Goru, ostavljajući za sobom 101 žrtvu i na hiljade povređenih. Posebno su pogođeni Budva, Kotor i Ulcinj, gde su oštećeni brojni istorijski spomenici.

Mionica, 1998: Blizu ovog srpskog gradića, zemljotres jačine 5,6 Rihtera izazvao je smrt jedne osobe i oštetio ili uništio hiljade objekata, pokazujući koliko je važna pripremljenost na prirodne katastrofe.

Kraljevo, 2010: Zemljotres koji je pogodio ovaj grad i okolinu, sa jačinom od 5,4 Rihtera, doveo je do smrti dve osobe i naneo veliku štetu, ukazujući na potrebu za jačanjem infrastrukture.

Izvor: Srbija Danas/24sedam/M.A.