КРЕНУЛИ СУ ДА ГРУВАЈУ ЗЕМЉОТРЕСИ У СРБИЈИ: Ове зграде су у опасности, а ево како да се заштитите

У последњих неколико година, регион Балкана, укључујући и Србију, суочио се са низом земљотреса који су изазвали не само материјалну штету, већ и дубоку забринутост међу становништвом.

И протеклих дана били смо сведоци земљотреса на овом подручју, па је последњи нешто јачи ударио у Црној Гори три километра северозападно од Чарођа и то јачине 4,6 јединица Рихтерове скале.

Земљотрес се осетио и у Босни и Херцеговини, а два слабија земљотреса јачине око 2 степена по Рихтеру осетили су се чак и у Бору.

Али то није ништа чудно јер је пролеће статистички годишње доба када се на овом подручју највише дешавају земљотреси.

- То је најтруснији део године на Балкану. То се већ показује јер је дошло до појаве јачих земљотреса на граници Црне Горе и БиХ. Али се може очекивати у другим деловима Балкана, па и Србији. Максимални земљотрес који се може десити код нас је 6 степени по Рихтеровој скали - објашњава за 24седам метеоролог Иван Ристић.

Он каже да нема опасности што се тиче рушења грађевина, али да су у опасности зграде које су грађене пре 1964. године.

- Дакле, пре земљотреса у Скопљу. Након тога су грађене зграде са високим сеизмичким стандардима и оне могу да издрже земљотресе до 6 Рихтера без проблема -рекао је Ристић.

Како се заштити

Ипак, није лоше знати шта да радите у случају јачег земљотреса. С обзиром на геолошку активност овог подручја, стручњаци упозоравају да је припрема кључна за смањење ризика и последица које земљотреси могу донети. У том духу, представљамо вам седам савета који могу помоћи грађанима да се адекватно припреме и заштите у случају природне непогоде.

Од значаја је разумети да, иако се земљотреси не могу предвидети са прецизношћу, постоји низ корака које појединци и породице могу предузети како би минимизирали ризик за своју безбедност и имовину. Ови савети су резултат опсежних истраживања и препорука стручњака за ванредне ситуације, прилагођени специфичностима и потребама становника Балкана.

• Припремите се унапред: Држите на доступном месту батеријске лампе, резервне батерије, прву помоћ, залихе воде и некварљиве прехрамбене производе. Такође, важно је да сви чланови породице знају како да искључе гас, воду и струју у случају потребе.

• Осигурајте тешке предмете: Полице, телевизоре, високе ормаре и тешке предмете на зидовима треба чврсто причврстити како не би пали током земљотреса. Такође, избегавајте постављање тешких предмета изнад места где спавате или седите.

• Вежбајте "Заштити се, сакриј се, држи се": У случају земљотреса, заштитите главу и врат рукама, сакријте се испод чврстог намештаја као што је сто или радни сто, и држите се за њега док потрес не престане.

• План евакуације: Разговарајте са породицом о плану евакуације и одредите сигурно место где ћете се окупити након земљотреса. Важно је да сви знају најбрже и најсигурније путеве за излазак из дома.

• Информишите се о сигурним местима: У свакој просторији, идентификујте места која су најсигурнија током земљотреса. То су обично унутрашњи зидови, стубови и места без прозора или тешких предмета који могу пасти.

• Пратите упутства локалних власти: У случају земљотреса, важно је пратити упутства и препоруке које дају локалне власти и службе за ванредне ситуације. Они ће пружити најтачније информације о стању и потребним мерама опреза.

• Будите спремни на накнадне потресе: Након главног земљотреса, често долази до накнадних потреса који могу бити једнако опасни. Останите на сигурном месту док не будете сигурни да је опасност прошла.

Правилном припремом и информисаношћу, можете значајно смањити ризик од повреда и штете на имовини у случају земљотреса. Пратите ове кораке како бисте се осигурали против непредвидивих сила природе и сачували оно што је најважније - животе и добробит својих најближих.

Потреси који су шокирали Балкан: Седам најразорнијих у новијој историји

Балканско полуострво познато је и по својој сеизмичкој активности. Овде се издвајају 7 најјачих земљотреса који су погодили регион, остављајући иза себе трагове уништења.

Лазаревац, 1922: У овом граду у Србији догодио се један од најјачих земљотреса у земљи, са јачином од 6 степени Рихтера. Информације о броју жртава су оскудне, али се зна да је штета била велика.

Скопље, 1963: У раним јутарњим сатима, Скопље је доживело један од најразорнијих земљотреса у својој историји, са магнитудом од 6,1 степен по Рихтеру. Преко 1.000 људи је изгубило животе, хиљаде су повређене, а град је скоро потпуно уништен.

Дубровник, 1667: Иако ван савременог оквира, овај земљотрес заслужује посебно место због своје историјске важности. Уништавајући већи део тадашњег Дубровачке републике, са небројеним жртвама, овај догађај је променио ток историје овог јадранског бисера.

Бањалука, 1969: Овај град у Босни и Херцеговини је доживео тешку трагедију када је земљотрес јачине 6,4 степени Рихтера однео 15 живота, повредио преко хиљаду људи и нанео велику материјалну штету.

Црногорско приморје, 1979: Са јачином од 7 степени по Рихтеровој скали, земљотрес је погодио Црну Гору, остављајући за собом 101 жртву и на хиљаде повређених. Посебно су погођени Будва, Котор и Улцињ, где су оштећени бројни историјски споменици.

Мионица, 1998: Близу овог српског градића, земљотрес јачине 5,6 Рихтера изазвао је смрт једне особе и оштетио или уништио хиљаде објеката, показујући колико је важна припремљеност на природне катастрофе.

Краљево, 2010: Земљотрес који је погодио овај град и околину, са јачином од 5,4 Рихтера, довео је до смрти две особе и нанео велику штету, указујући на потребу за јачањем инфраструктуре.

Извор: Србија Данас/24седам/М.А.