OPASAN MIT O ZDRAVLJU SRCA U KOJI SRBI VERUJU: Kardiolog otkrio najveće greške i simptome koji su znak za uzbunu
Kardiolog Kliničkog centra Srbije dr Arsen Ristić za MONDO otkriva najveće greške koje štete srcu i daje savete kako da poboljšamo zdravlje!
Kada je reč o kardiovaskularnim bolestima u Srbiji, statistika je veoma crna - oko dva miliona naših građana pati od kardiovaskularnih bolesti.
POZNATO ZDRAVSTVENO STANJE TOMISLAVA NIKOLIĆA: Oglasili se lekari, bivši predsednik priključen na kiseonik
KORONA PRESEK PO GRADOVIMA: Beograd i dalje prednjači, nema opuštanja ni u ostalim mestima u Srbiji
Upravo srčane bolesti jedan su od glavnih uzroka smrtnosti, zato smo pitali vrsnog kardiologa, dr Arsena Ristića, u čemu to grešimo.
- Najveća greška je potcenjivanje i neprepoznavanje faktora rizika za kardiovaskularne bolesti koje su još uvek najvažniji zdravstveni problem globalno, od koga umire oko 18 miliona stanovnika u svetu godišnje, a u Srbiji oko 55.000 ljudi. Ukoliko bismo popravili ono što je od tih faktora rizika popravljivo, kombinacijom preventivnih mera i lekova koji su nam trenutno dostupni, uspeli bismo da smanjimo kardiovaskularnu smrtnost za 25-33%. To je upravo cilj aktuelnih kampanje Svetske kardiološke federacije i Svetske zdravstvene organizacije - rekao je dr Ristić.
Jedan od problema u vezi sa zdravljem srca je i mit u koji ljudi veruju.
- Najveći mit je 'neće mene', odnosno verovanje da se bolesti događaju nekom drugom, a da preventivne mere ne pomažu. Naročito je mnogo zabluda oko štetnosti pušenja - npr. pušači ne dobijaju koronu, ako prestanem da pušim ugojiću se, pa će mi se pogoršati srčana bolest, kao i zabluda da zbog ’slabog srca’ ne smem da se zamaram - kaže on.
Sigurno ste i vi čuli opšte preporuke da je za opšte zdravlje i zdravlje srca potrebno da ljudi naprave oko 10.000 koraka dnevno, a evo šta o tome kaže kardiolog.
- Minimalna fizička aktivnost bi trebalo da traje najmanje tri sata nedeljno - kaže kardiolog i objašnjava koje vrste fizičkih aktivnosti su najbolje.
- Preporučena je aerobna fizička aktivnost uz postepeno izlaganje naporu i izbegavanje statičkih opterećenja i mnogo napora odjednom. Šetnja, sobni ili pravi bicikl, aerobne vežbe i plivanje su preporučene fizičke aktivnost - dodaje.
Dr Arsen Ristić savetuje da pomoću besplatne aplikacije ESC CVD Risk Calculation izračunate svoj kardiovaskularni rizik jer vam to može dati dobar uvid u zdravlje srca.
- Faktori rizika se nažalost ne sabiraju već međusobno potenciraju, tako da ih treba sve istovremeno popravljati. Najviše štete svakako donosi pušenje, ali su nelečen i veoma visok krvni pritisak i neprepoznata ili loše lečena šećerna bolest, starost, muški pol, kao i nasleđe veoma važni faktori kardiovaskularnog rizika - ukazao je on.
Kardiolog je objasnio i koji simptomi treba da budu znak upozorenja da treba otići kod lekara
- Najvažnije tegobe koje osećaju srčani bolesnici su bol u grudima, gušenje u naporu, pojačano zamaranje, oticanje nogu i gušenje kada se legne na ravno, ubrzan i nepravilan srčani rad, vrtoglavice i gubici svesti. Bol u grudma kod osoba sa anginom pektoris i infarktom (srčanim udarom) je tipa stezanja ili težine iza grudne kosti, a može da se širi u levu ruku, vilicu, nekada i u stomak uz mučninu i nagon na povraćanje uz 'hladan znoj'. Anginozni bol se ne menja pri disanju i promeni položaja tela. Sem fizičkog napora i psihičkog stresa, može ga provocirati i naglo izlaganje hladnoći. Ukoliko ovakav bol traje duže od 15 minuta, treba posumnjati na srčani udar (infarkt miokarda) i pozvati hitnu pomoć. Ukoliko se iz dana u dan povećavaju otoci nogu, spavanje na jednom jastuku više nije moguće zbog gušenja već trebaju dva ili se povećavaju otoci nogu i telesna težina poraste za više od tri kilograma u jednoj nedelji, to može biti znak pogoršanja srčane slabosti - poručio je dr Ristić.