ОПАСАН МИТ О ЗДРАВЉУ СРЦА У КОЈИ СРБИ ВЕРУЈУ: Кардиолог открио највеће грешке и симптоме који су знак за узбуну
Кардиолог Клиничког центра Србије др Арсен Ристић за МОНДО открива највеће грешке које штете срцу и даје савете како да побољшамо здравље!
Када је реч о кардиоваскуларним болестима у Србији, статистика је веома црна - око два милиона наших грађана пати од кардиоваскуларних болести.
ПОЗНАТО ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ ТОМИСЛАВА НИКОЛИЋА: Огласили се лекари, бивши председник прикључен на кисеоник
КОРОНА ПРЕСЕК ПО ГРАДОВИМА: Београд и даље предњачи, нема опуштања ни у осталим местима у Србији
Управо срчане болести један су од главних узрока смртности, зато смо питали врсног кардиолога, др Арсена Ристића, у чему то грешимо.
- Највећа грешка је потцењивање и непрепознавање фактора ризика за кардиоваскуларне болести које су још увек најважнији здравствени проблем глобално, од кога умире око 18 милиона становника у свету годишње, а у Србији око 55.000 људи. Уколико бисмо поправили оно што је од тих фактора ризика поправљиво, комбинацијом превентивних мера и лекова који су нам тренутно доступни, успели бисмо да смањимо кардиоваскуларну смртност за 25-33%. То је управо циљ актуелних кампање Светске кардиолошке федерације и Светске здравствене организације - рекао је др Ристић.
Један од проблема у вези са здрављем срца је и мит у који људи верују.
- Највећи мит је 'неће мене', односно веровање да се болести догађају неком другом, а да превентивне мере не помажу. Нарочито је много заблуда око штетности пушења - нпр. пушачи не добијају корону, ако престанем да пушим угојићу се, па ће ми се погоршати срчана болест, као и заблуда да због ’слабог срца’ не смем да се замарам - каже он.
Сигурно сте и ви чули опште препоруке да је за опште здравље и здравље срца потребно да људи направе око 10.000 корака дневно, а ево шта о томе каже кардиолог.
- Минимална физичка активност би требало да траје најмање три сата недељно - каже кардиолог и објашњава које врсте физичких активности су најбоље.
- Препоручена је аеробна физичка активност уз постепено излагање напору и избегавање статичких оптерећења и много напора одједном. Шетња, собни или прави бицикл, аеробне вежбе и пливање су препоручене физичке активност - додаје.
Др Арсен Ристић саветује да помоћу бесплатне апликације ЕСЦ ЦВД Риск Цалцулатион израчунате свој кардиоваскуларни ризик јер вам то може дати добар увид у здравље срца.
- Фактори ризика се нажалост не сабирају већ међусобно потенцирају, тако да их треба све истовремено поправљати. Највише штете свакако доноси пушење, али су нелечен и веома висок крвни притисак и непрепозната или лоше лечена шећерна болест, старост, мушки пол, као и наслеђе веома важни фактори кардиоваскуларног ризика - указао је он.
Кардиолог је објаснио и који симптоми треба да буду знак упозорења да треба отићи код лекара
- Најважније тегобе које осећају срчани болесници су бол у грудима, гушење у напору, појачано замарање, отицање ногу и гушење када се легне на равно, убрзан и неправилан срчани рад, вртоглавице и губици свести. Бол у грудма код особа са ангином пекторис и инфарктом (срчаним ударом) је типа стезања или тежине иза грудне кости, а може да се шири у леву руку, вилицу, некада и у стомак уз мучнину и нагон на повраћање уз 'хладан зној'. Ангинозни бол се не мења при дисању и промени положаја тела. Сем физичког напора и психичког стреса, може га провоцирати и нагло излагање хладноћи. Уколико овакав бол траје дуже од 15 минута, треба посумњати на срчани удар (инфаркт миокарда) и позвати хитну помоћ. Уколико се из дана у дан повећавају отоци ногу, спавање на једном јастуку више није могуће због гушења већ требају два или се повећавају отоци ногу и телесна тежина порасте за више од три килограма у једној недељи, то може бити знак погоршања срчане слабости - поручио је др Ристић.
