Ovaj smo sevdah Bosancima "prodali" za večeru: Iz pesme "U lijepom starom gradu Višegradu" Himzo Polovina IZBACIO STROFU POSVEĆENU SRBIJI
Dragiša Nedović, autor evergrin numere "U lijepom starom gradu Višegradu", pesmu napisao daleke 1936. godine, pošto je upoznao devojku Kiku. Međutim, to nije i izvorni i originalni naziv ove pesme.
Gotovo da nema ljubitelja narodne muzike i sevdalinki a da nije čuo ili pevušio pesmu "U lijepom starom gradu Višegradu". Ova svojevrsna himna grada na Drini, prepoznatljiva po svoja četiri stiha, peva se već preko šest decenija, bez obzira na granice, vere i nacije.
Na događajima širom bivše Jugoslavije, često možete čuti emotivne stihove o ljubavi, posvećene Bikavcu i Drini, iako malo ljudi zna ko je autor.
Međutim, istinski poznavaoci prave narodne pesme znaju da je ovu pesmu davne 1936. godine, za vreme boravka u Višegradu, napisao i komponovao Kragujevčanin Dragiša Nedović (1916—1966).
Malo je poznato da je originalni naslov pesme bio "Jutros rano slušam", da je bila posvećena devojci Kiki sa Bikavca, poznatog uzvišenja iznad Višegrada sa pogledom na čuvenu ćupriju na Drini, te da je imala i peti stih, koji je sve donedavno bio izostavljen.
Strofa u kojoj se spominje Srbija
Pesma je postala hit nakon što ju je sredinom pedesetih godina prošloga veka snimio popularni bosanskohercegovački pevač narodne muzike Himzo Polovina (1927—1986) i ubrzo je postala veliki hit, ne samo među Višegrađanima i u Bosni, nego širom bivše Jugoslavije i van njenih granica. Međutim, Polovina je snimio pesmu bez pomenutog petog stiha: "Ustaj, isprati me moram da putujem, u Srbiju idem mome rodnom kraju, za tobom ću Kiko vječno da tugujem, jer sam tebe draga ostavio mladu".
Više od 60. godina ova pesma pevana je oskrnavljena, jer je iz nje izbačena strofa u kojoj se govori o njegovom povratku u Srbiju.
Tada je zabeleženo da je Nedović hteo da tuži Polovinu jer mu je prisvojio pesmu, a posebno zbog izbacivanja poslednje strofe. Spor je na sudu nekako izglađen, pa je Himzo na sledećem izdanju ploče Dragišu Nedovića naveo kao autora pesme, ali ni u tom izdanju nije snimljena sporna strofa.
Izbrisana strofa konačno vraćena
Tek je pre nekoliko godina u svoj repertoar celovitu pesmu uključio naš pevač Radiša Urošević.
"U bijelom starom gradu Višegradu.
Gde duboka Drina vekovima teče.
Ostade mi tamo jedna uspomena.
Sevdiso sam s’ dragom skoro svako veče.
Jutros rano slušam slavuji pevaju.
Na Bikavcu brdu grada Višegrada.
Ustaj Kiko mala ruža procvetala.
Već je celu Drinu zora obasjala.
Ustaj isprati me moram da putujem.
U Srbiju idem svome rodnom gradu
Za tobom ću Kiko mnogo da tugujem
Zašto sam te samu ostavio mladu.
Opet sam ti došo sedim na Bikavcu.
Slušam huči Drina dok se veče sprema.
Sve je kao nekad slavuji pevaju.
Samo tebe Kiko na Bikavcu nema.
Višegrade grade gde je moja draga.
A zar sa mnom nije dugo srećna bila.
Gledali smo Drinu slušali slavuje
Zar je srećne noći već zaboravila"
Ovaj stih vraća pesmi njen originalni oblik i emotivnu dubinu koju je Dragiša Nedović želeo da prenese kroz svoju pesmu.
Pesma prodata za večeru?
Legenda koja kruži kuloarima glasi da je jedne večeri, Himzo Polovina sedeo u kafani u Sarajevu. Dok je razgovarao sa prijateljima, čuo je pesmu koja mu se dopala, ali nije znao ko je autor. Odlučio je da je "pozajmi". Brzo je zapisao stihove pesme na papir i kasnije je snimio kao svoju.
Pre nego što je zapisao stihove, zamolio je muzičare da ponovo otpevaju pesmu kako bi je bolje zapamtio. Zauzvrat im je ponudio da im plati večeru. Tako je jedna od najpoznatijih sevdalinki "prodata za večeru" - jeftino.
Ko je bio Dragiša Nedović?
Dragiša Nedović bio je istaknuti srpski kompozitor, muzičar i pesnik, rođen 20. jula 1916. godine u Kragujevcu, a preminuo 31. januara 1966. godine, takođe u Kragujevcu. Nedović je ostavio dubok trag u srpskoj muzici i književnosti kroz svoj izuzetan talenat i stvaralaštvo.
Kao kompozitor, Nedović je stvarao pretežno narodnu muziku, često inspirisanu srpskom tradicijom i folklornim motivima. Njegove melodije su osvojile srca mnogih slušalaca, a neke od njegovih najpoznatijih pesama postale su klasici narodne muzike.
Pored toga, Nedović je takođe bio vrstan tekstopisac, stvarajući emotivne i inspirativne stihove koji su često bili prožeti ljubavlju, prirodom i rodnom grudom. Njegove pesme su postale omiljene ne samo među izvođačima, već i među širom publikom koja je uživala u njegovim stihovima.
Dragiša Nedović je svojim delima doprineo bogatstvu srpske kulture i muzičke baštine, ostavljajući trajni pečat koji se i danas oseća u umetničkim krugovima i među ljubiteljima narodne muzike.
Iza Dragiše Nedovića, prema nezvaničnim podacima ostalo je oko 800 tekstova pesama, među kojima su "Stani, stani Ibar vodo", "Tekla reka Lepenica", "Harmoniko moja, suzom nakvašena", "Lepe li su nano Gružanke devojke", "Obraše se vinogradi" i mnoge druge koje se i posle toliko godina rado pevaju i slušaju.
