Овај смо севдах Босанцима "продали" за вечеру: Из песме "У лијепом старом граду Вишеграду" Химзо Половина ИЗБАЦИО СТРОФУ ПОСВЕЋЕНУ СРБИЈИ
Драгиша Недовић, аутор евергрин нумере "У лијепом старом граду Вишеграду", песму написао далеке 1936. године, пошто је упознао девојку Кику. Међутим, то није и изворни и оригинални назив ове песме.
Готово да нема љубитеља народне музике и севдалинки а да није чуо или певушио песму "У лијепом старом граду Вишеграду". Ова својеврсна химна града на Дрини, препознатљива по своја четири стиха, пева се већ преко шест деценија, без обзира на границе, вере и нације.
На догађајима широм бивше Југославије, често можете чути емотивне стихове о љубави, посвећене Бикавцу и Дрини, иако мало људи зна ко је аутор.
Међутим, истински познаваоци праве народне песме знају да је ову песму давне 1936. године, за време боравка у Вишеграду, написао и компоновао Крагујевчанин Драгиша Недовић (1916—1966).
Мало је познато да је оригинални наслов песме био "Јутрос рано слушам", да је била посвећена девојци Кики са Бикавца, познатог узвишења изнад Вишеграда са погледом на чувену ћуприју на Дрини, те да је имала и пети стих, који је све донедавно био изостављен.
Строфа у којој се спомиње Србија
Песма је постала хит након што ју је средином педесетих година прошлога века снимио популарни босанскохерцеговачки певач народне музике Химзо Половина (1927—1986) и убрзо је постала велики хит, не само међу Вишеграђанима и у Босни, него широм бивше Југославије и ван њених граница. Међутим, Половина је снимио песму без поменутог петог стиха: "Устај, испрати ме морам да путујем, у Србију идем моме родном крају, за тобом ћу Кико вјечно да тугујем, јер сам тебе драга оставио младу".
Више од 60. година ова песма певана је оскрнављена, јер је из ње избачена строфа у којој се говори о његовом повратку у Србију.
Тада је забележено да је Недовић хтео да тужи Половину јер му је присвојио песму, а посебно због избацивања последње строфе. Спор је на суду некако изглађен, па је Химзо на следећем издању плоче Драгишу Недовића навео као аутора песме, али ни у том издању није снимљена спорна строфа.
Избрисана строфа коначно враћена
Тек је пре неколико година у свој репертоар целовиту песму укључио наш певач Радиша Урошевић.
"У бијелом старом граду Вишеграду.
Где дубока Дрина вековима тече.
Остаде ми тамо једна успомена.
Севдисо сам с’ драгом скоро свако вече.
Јутрос рано слушам славуји певају.
На Бикавцу брду града Вишеграда.
Устај Кико мала ружа процветала.
Већ је целу Дрину зора обасјала.
Устај испрати ме морам да путујем.
У Србију идем своме родном граду
За тобом ћу Кико много да тугујем
Зашто сам те саму оставио младу.
Опет сам ти дошо седим на Бикавцу.
Слушам хучи Дрина док се вече спрема.
Све је као некад славуји певају.
Само тебе Кико на Бикавцу нема.
Вишеграде граде где је моја драга.
А зар са мном није дуго срећна била.
Гледали смо Дрину слушали славује
Зар је срећне ноћи већ заборавила"
Овај стих враћа песми њен оригинални облик и емотивну дубину коју је Драгиша Недовић желео да пренесе кроз своју песму.
Песма продата за вечеру?
Легенда која кружи кулоарима гласи да је једне вечери, Химзо Половина седео у кафани у Сарајеву. Док је разговарао са пријатељима, чуо је песму која му се допала, али није знао ко је аутор. Одлучио је да је "позајми". Брзо је записао стихове песме на папир и касније је снимио као своју.
Пре него што је записао стихове, замолио је музичаре да поново отпевају песму како би је боље запамтио. Заузврат им је понудио да им плати вечеру. Тако је једна од најпознатијих севдалинки "продата за вечеру" - јефтино.
Ко је био Драгиша Недовић?
Драгиша Недовић био је истакнути српски композитор, музичар и песник, рођен 20. јула 1916. године у Крагујевцу, а преминуо 31. јануара 1966. године, такође у Крагујевцу. Недовић је оставио дубок траг у српској музици и књижевности кроз свој изузетан таленат и стваралаштво.
Као композитор, Недовић је стварао претежно народну музику, често инспирисану српском традицијом и фолклорним мотивима. Његове мелодије су освојиле срца многих слушалаца, а неке од његових најпознатијих песама постале су класици народне музике.
Поред тога, Недовић је такође био врстан текстописац, стварајући емотивне и инспиративне стихове који су често били прожети љубављу, природом и родном грудом. Његове песме су постале омиљене не само међу извођачима, већ и међу широм публиком која је уживала у његовим стиховима.
Драгиша Недовић је својим делима допринео богатству српске културе и музичке баштине, остављајући трајни печат који се и данас осећа у уметничким круговима и међу љубитељима народне музике.
Иза Драгише Недовића, према незваничним подацима остало је око 800 текстова песама, међу којима су "Стани, стани Ибар водо", "Текла река Лепеница", "Хармонико моја, сузом наквашена", "Лепе ли су нано Гружанке девојке", "Обраше се виногради" и многе друге које се и после толико година радо певају и слушају.
