OSNOVNA LEKCIJA IMUNOLOGIJE I PITANJE KOJE MUČI GRAĐANE SRBIJE: Da li vakcina deluje i kada nestanu antitela?
"Osnove imunologije, treća doza i nestajanje antitela"
Da vakcina deluje i kada nestanu antitela potanko je objasnio Almir Aljović, neuronaučnik i doktorand na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu.
HIPOKRATOVU ZAKLETVU I LJUDSKI ŽIVOT ČUVAO KAO SVETINJU: Medicinska škola u Nišu promenila naziv u "Dr Miodrag Lazić"
BOLNICE SE PUNE UBRZANIM TEMPOM, STRUKA I DOKTORI U PANICI: Ali jedna stvar ih brine više od ostalih
DA LI ĆE SE STVORITI ATMOSFERA "AJDE VIŠE SKINI TU MASKU" U ŠKOLSKIM KLUPAMA: Sve što đak mora da zna o nošenju zaštite
Aljović je na društvenoj mreži Tviter objasnio da je normalno da antitela nestanu jer naš orgaizam neće trošiti energiju kako bi ih konstantno reprodukovao ako već nismo u stalnom kontaktu sa patogenom, u ovom slučaju sa korona virusom. Zbog toga je naše telo "pronašlo" druge načine kako da se izbori sa bolestima i nakon što vakcina zvanično prestane da "radi".
Aljović objašnjava da je ovo osnovna lekcija imunologije, a njegovo detaljno objašnjenje, koje je naslovio "Osnove imunologije, treća doza i nestajanje antitela" prenosimo u celosti:
- Sa stanovišta imunologije ovo je bilo očekivano. Većina antitela nakon različitih vakcina ili infekcija nestaju jer nema smisla trošiti energiju na konstantnu proizvodnju antitela koja se ne koriste. Memorijske B ćelije i plazmociti: Upravo iz ovog razloga evolucija se postarala da razvijemo elegantniji sistem. Cirkulišuća antitela će polako nestati, međutim, onog trenutka kada se opet izložimo patogenu B ćelije koje su naučile kako patogen izgleda će aktivirati plazmocite koji će onda proizvesti nova antitela koja će uništiti patogen - objašnjava Aljović i dodaje da tu postoji manji problem:
- Ovde nastaje jedan manji problem. Antitela koja cirkulišu neutrališu patogen brže, dok aktivacija memorijskih B ćelija i proizvodnja novih antitela je malo sporija. Ovo je razlog zašto vidimo povećan broj infekcija i simptomatskih slučajeva kod osoba koje su se potpuno vakcinisale pre 6 meseci, ali broj teških slučajeva i hospitalizacije je i dalje nizak jer memorijske B ćelije proizvode nova antitela - opisao je Aljović.
Osim B ćelija, tu si i već široko spominjane T ćelije.
- Pored memorijskih B ćelija, naš imuni sistem je opremljen i memorijskim T ćelijama. T ćelije mogu pamtiti patoge čak i 20 godina posle infekcije ili vakcinacije. Ove ćelije ubijaju ćelije zaražene patogenom i na taj način sprečavaju širenje patogena u organizmu. Nakon vakcinacije B i T ćelije ostaju poprilično stabilne - piše nauronaučnik.
A onda, kada sve ovo znamo, da li nam je potrebna treća doza?
- Da li je onda treća doza potrebna svima? Po trenutnim podacima odgovor nije baš jasan (bar za sada). Podaci do sada govore da će to zavisi od populacije kojoj pripadate i kojom vakcinom ste se primarno vakcinisali. Efikasnost razvijanja imuniteta slabi kako starimo, proces koji se naziva imunosenescencija. Ovo znači da dosta starijih osoba ne razvije adekvatan imunitet nakon vakcinacije. U ovoj skupini je jasno da 2 doze pružaju zaštitu, ali da 3 doza može imati veliku korist.
- Dodatna skupina su osobe koje imaju određene hronične i autoimune bolesti. Moć razvijanja imuniteta kod ovih osoba je oslabljen i podaci su jasni da kod ovih osoba treća doza ima veliku korist. Dodatni faktor je efikasnost vakcine da pospeši adekvatan imunitet.
Međutim, kako je najviše ljudi u Srbiji primilo Sinofarm vakcinu, sve zanima da li su i oni u kategoriji onih koji treba da prime treću, "buster" dozu.
- Podaci pokazuju da osobe koje su primile Sinofarm vakcinu, koja je bila prva dostupna vakcina, će imati benefit od treće booster doze (najčešće Pfizer kao booster). Međutim,podaci postaju nejasni kod mlađih osoba (ispod 40). Za sada se čini da su 2 doze Pfizera, Moderne i AZ dovoljne u sprečavanju teških simptoma i hospitalizacije kod ove populacije. Videćemo šta će dodatna istraživanja pokazati - zaključio je Aljović.
