ОСНОВНА ЛЕКЦИЈА ИМУНОЛОГИЈЕ И ПИТАЊЕ КОЈЕ МУЧИ ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ: Да ли вакцина делује и када нестану антитела?
"Основе имунологије, трећа доза и нестајање антитела"
Да вакцина делује и када нестану антитела потанко је објаснио Алмир Аљовић, неуронаучник и докторанд на Универзитету Лудвиг Максимилијан у Минхену.
ХИПОКРАТОВУ ЗАКЛЕТВУ И ЉУДСКИ ЖИВОТ ЧУВАО КАО СВЕТИЊУ: Медицинска школа у Нишу променила назив у "Др Миодраг Лазић"
БОЛНИЦЕ СЕ ПУНЕ УБРЗАНИМ ТЕМПОМ, СТРУКА И ДОКТОРИ У ПАНИЦИ: Али једна ствар их брине више од осталих
ДА ЛИ ЋЕ СЕ СТВОРИТИ АТМОСФЕРА "АЈДЕ ВИШЕ СКИНИ ТУ МАСКУ" У ШКОЛСКИМ КЛУПАМА: Све што ђак мора да зна о ношењу заштите
Аљовић је на друштвеној мрежи Твитер објаснио да је нормално да антитела нестану јер наш оргаизам неће трошити енергију како би их константно репродуковао ако већ нисмо у сталном контакту са патогеном, у овом случају са корона вирусом. Због тога је наше тело "пронашло" друге начине како да се избори са болестима и након што вакцина званично престане да "ради".
Аљовић објашњава да је ово основна лекција имунологије, а његово детаљно објашњење, које је насловио "Основе имунологије, трећа доза и нестајање антитела" преносимо у целости:
- Са становишта имунологије ово је било очекивано. Већина антитела након различитих вакцина или инфекција нестају јер нема смисла трошити енергију на константну производњу антитела која се не користе. Меморијске Б ћелије и плазмоцити: Управо из овог разлога еволуција се постарала да развијемо елегантнији систем. Циркулишућа антитела ће полако нестати, међутим, оног тренутка када се опет изложимо патогену Б ћелије које су научиле како патоген изгледа ће активирати плазмоците који ће онда произвести нова антитела која ће уништити патоген - објашњава Аљовић и додаје да ту постоји мањи проблем:
- Овде настаје један мањи проблем. Антитела која циркулишу неутралишу патоген брже, док активација меморијских Б ћелија и производња нових антитела је мало спорија. Ово је разлог зашто видимо повећан број инфекција и симптоматских случајева код особа које су се потпуно вакцинисале пре 6 месеци, али број тешких случајева и хоспитализације је и даље низак јер меморијске Б ћелије производе нова антитела - описао је Аљовић.
Осим Б ћелија, ту си и већ широко спомињане Т ћелије.
- Поред меморијских Б ћелија, наш имуни систем је опремљен и меморијским Т ћелијама. Т ћелије могу памтити патоге чак и 20 година после инфекције или вакцинације. Ове ћелије убијају ћелије заражене патогеном и на тај начин спречавају ширење патогена у организму. Након вакцинације Б и Т ћелије остају поприлично стабилне - пише науронаучник.
А онда, када све ово знамо, да ли нам је потребна трећа доза?
- Да ли је онда трећа доза потребна свима? По тренутним подацима одговор није баш јасан (бар за сада). Подаци до сада говоре да ће то зависи од популације којој припадате и којом вакцином сте се примарно вакцинисали. Ефикасност развијања имунитета слаби како старимо, процес који се назива имуносенесценција. Ово значи да доста старијих особа не развије адекватан имунитет након вакцинације. У овој скупини је јасно да 2 дозе пружају заштиту, али да 3 доза може имати велику корист.
- Додатна скупина су особе које имају одређене хроничне и аутоимуне болести. Моћ развијања имунитета код ових особа је ослабљен и подаци су јасни да код ових особа трећа доза има велику корист. Додатни фактор је ефикасност вакцине да поспеши адекватан имунитет.
Међутим, како је највише људи у Србији примило Синофарм вакцину, све занима да ли су и они у категорији оних који треба да приме трећу, "бустер" дозу.
- Подаци показују да особе које су примиле Синофарм вакцину, која је била прва доступна вакцина, ће имати бенефит од треће боостер дозе (најчешће Пфизер као боостер). Међутим,подаци постају нејасни код млађих особа (испод 40). За сада се чини да су 2 дозе Пфизера, Модерне и АЗ довољне у спречавању тешких симптома и хоспитализације код ове популације. Видећемо шта ће додатна истраживања показати - закључио је Аљовић.
