OTKRIVENO GDE JE NAJVEĆI RIZIK OD KORONE! Naučnici analizom pronašli mesta ''odgovorna'' za epidemiju
Naučnici su, koristeći podatke sa mobilnih telefona ljudi, došli do informacije koja su mesta najrizičnija za infekciju korona virusom.
Gde je najveći rizik od infekcije virusom?
NOVA MERA NA POMOLU: Izmene Zakona o zaraznim bolestima doprineće borbi protiv korone
KORONA U SKUPŠTINI SRBIJE: Zaražena dva poslanika, koji su uvek bili na sednicama
GRAĐANI SRBIJE SU SIGURNI! Naša država obezbedila 1,8 miliona doza najefikasnije vakcine protiv korone
Koristeći se podacima sa mobilnih telefona jednog na tri Amerikanca, naučnici su, prateći njihova kretanja u toku proleća, ustanovili koja su mesta u prvom naletu pandemije bila najrizičnija.
Medicinski portal statnews.com donosi podatke tog novog istraživanja, u kome su uz dozvolu građana Amerike, naučnici pregledali njihova kretanja u toku proleća i prvog talasa pandemije. Prema njihovim zaključcima, najveći izvori zaraze bili su restorani, teretane, kafići, hoteli i bogomolje. Zaključak naučnika je da, da su se posete tim mestima ograničile kako treba, ne bi bilo toliko slučajeva zaraze.
- Nismo zapravo saznali ništa novo, u to sumnjamo od početka. Prosto, neke aktivnosti su rizičnije od drugih - komentariše Ameš Adalja sa Džons Hopkins centra za zdravstvenu bezbednost, koji, iako nije učestvovao u ovom istraživanju, kaže da je to potpuno logičan ishod istraživanja.
U istraživanju su naučnici pratili kretanje 98 miliona ljudi u maju mesecu. Mapirali su najposećenije lokacije i odatle prema postojećim podacima zaraženih pratili kako se širila infekcija. Tako su simulirali širenje infekcije u Čikagu, Njujorku i San Francisku.
- Rezultati našeg istraživanja pokazuju da je moguće izbeći tako razorne slučajeve epidemije. Kratkoročna zatvaranja najopasnijih mesta u pogledu infekcije mogla su da donesu mnogo bolje rezultate, a da pritom ekonomija ne trpi previše - kaže Jure Leskovec sa Stenforda, jedan od autora ove studije.
Recimo, u Čikagu je 10 odsto mesta odgovorno za 85 odsto infekcija, a to su uglavnom restorani, fitnes centri i bogomolje.
Ono što je još jedna bitna razlika koju je pokazalo ovo istraživanje je i da je bitno u kom delu grada živite.
- Ljudi u siromašnijim delovima grada kupuju češće, a manje. Dakle, češće idu u radnju, a radnje u tim delovima grada su manje i lakše se stvara gužva, dakle, duže se i zadržavaju unutra. U bogatijim naseljima, ljudi u radnju idu ređe, kupuju na veliko i u velikim supermarketima, gde je moguće održati distancu - kaže dalje Leskovec.
Rizik od infekcije povećava se sa vremenom provedenim u zatvorenom javnomg prostoru, a naučnici na osnovu ove studije kažu da bi u takvim, zatvorenim javnim prostorima, trebalo ograničiti rad na 20 odsto ukupnog kapaciteta.
- Analiza dešavanja iz proleća važna nam je sada, kako bismo mogli da bolje postavimo stvari - kaže Adalja, koji je inače infektolog. On se slaže sa tim da treba maksimalno ograničiti kapacitete zatvorenih javnih prostora, kao i da treba insistirati na nošenju maski i držanju distance.
