"OVAKO JE IZGLEDALA MOJA TEŠKA BORBA SA KORONOM": Slavko iz Novog Sada (54) ispričao sve detalje i otkrio kada mu je bilo NAJTEŽE!
Srbija je najavalila popuštanje mera, a čini se da konačno vidimo svetlo na kraju tunela, iako to ne znači da ima mestu opuštanju i nedostatku opreza... Zaraženih pacijenata i dalje ima puno, a tu je i problem asimptomatskih nosioca virusa.
No, ono je što dragoceno u detektovanju toga da li smo možda zakačili virus, te u objašnjavanju toga kako teče i izgleda oporavak jesu svedočanstva obolelih. Jedan od njih je i Slavko Todorović koji je bio među prvih 10 ljudi koji su bili pozitivni na virus u Novom Sadu.
Goran (34) je preležao koronu i otkrio ono što nismo znali: "Zvanično sam zdrav, ali se osećam podjednako loše"
EVO KADA SE OTVARAJU VRTIĆI? Biće propisane SPECIJALNE MERE, deca se vraćaju u obdaništa PO FAZAMA
Knez Mihailova vrvi od ljudi: Šetaju bez maski, kao da nije pandemija!
Slavko Todorović ima 54 godine, nema hroničnih bolesti, bio je aktivan sportista. Koronom se zarazio 16. marta, a prve simptome je imao već tri dana kasnije. Kako kaže, odmah je znao ko mu je preneo virus i samoinicijativno je pristupio izlolaciji u stanu.
"Virus sam dobio od kolege s posla. Taj dan smo bili zajedno, sve vreme na kratkom rastojanju, ali presudna je bila zajednička vožnja kolima. Kapljično sam zaražen, odmah je otišao na pluća, a virus mi je preneo u danu kad su njemu izbili simptomi. Desila mi se najgora moguća kombinacija. Zatekao sam se u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, u momentu kad je virus najsnažniji. Već 19. marta uveče sam dobio temperaturu od 38,5°C, pa sam i pomislio da nije Kovid-19, upravo zbog tako visoke početne temperature. Zatvorio sam se u sobu, kako se ne bi susretao s porodicom, ali je velika verovatnoća da sam im taj dan mogao preneti virus. Zato su u periodu inkubacije ili kasnije skriveni simptomi najveća opasnost. Skidao sam temperaturu panadolom, ali ona bi se ubrzo vraćala. Probao sam i bez tableta da se izborim s temperaturom, ali nisam uspeo. Posle osmog dana sam se javio na testiranje – započeo je svoju ispovest ovaj Novosađanin.
Prema njegovim rečima, deca nisu pokazivala nikakve simptome sve ovo vreme, dok je supruga imala neku vrstu konjuktivitisa. Očigledno je virus pokupila rukama i nakon toga dodirnula oči. To je trajalo sedam dana, pa je očigledno virus tu i stao, nije ušao u pluća odnosno nije ga rukama prenela na usta ili nos. Slavko ističe da je trag jako bitan, a do kraja nije utvrđeno odakle je virus stigao do njega.
Naime, u početku su mislili da ga je kolega pokupio na nekom sastanku, da bi vraćanjem filma unazad shvatili da tih dana i nije imao puno susreta. Ispostavilo se da mu je virus preneo sin koji je jednog momenta izgubio čulo ukusa. On je student u Beogradu, svakodnevno je u javnom prevozu, teretani, menzi, pa je definitivno dodirnuo zaraženi predmet i potom usta, te se virus zadržao samo u ždrelu. U međuvremenu, kolega i sin su bili na sahrani gde je još dvoje ljudi zaraženo, pa se ispostavilo da je za njihovu grupu sin bio nulti pacijent, ali do kraja tačno nije precizno utvrđeno od koga je pokupio virus
− Testiran sam u Sremskoj Kamenici na Institutu za plućne bolesti, bio sam pozitivan na Kovid-19. Poslali su me kući jer je tada bila takva procedura, sad bih verovatno završio na Sajmu. Porodica mi nije testirana, ali su dobili rešenje o kućnom karantinu. Svaki dan me zove policija i proverava da li poštujem mere, dok suprugu zovu volonteri sa Medicinskog fakulteta i proveravaju njeno zdravstveno stanje. Od svega je najvažniji snimak pluća. Meni je nalaz bio dobar, te zbog toga nisam zadržan na bolničkom lečenju već poslat kući. Imao sam klasične simptome gripa, a temperatura te mrcvari i nije ti ni do čega. To sam nekako i mogao podneti, ali kad je šestog dana od pojave simptoma krenulo i otežano disanje i kašljanje prilikom svakog jačeg udisaja, bilo mi je znatno teže. Ako sam ja imao blaži oblik, mogu misliti kakva je muka kod težih slučajeva. Temperaturu sam imao 12 dana, a problem sa disanjem i kašljanjem je trajao šest dana. Nema tu neke specijalne terapije, osim što sam dobio da pijem antibiotike kako bi se predupredile bilo kakve bakteriološke promene, jer se metabolizam ipak menja zbog pada imuniteta, a i zbog ležanja i neaktivnosti. Sve vreme sam imao kontakt s prijateljima koji su doktori, a dosta mi je pomogao oksimetar. Imao sam taj uređaj u kući koji meri puls i procenat prenosa količine kiseonika u krvi. Pratio sam ta dva parametra, gde bih reagovao u slučaju da se saturacija spusti ispod 95 ili ako puls u stanju mirovanja pređe 120. Svima preporučujem da nabave taj aparat – rekao je Slavko.
Slavko je sad u četvrtoj nedelji, odnosno 25. dan od pojave simptoma ili 28. dan otkad je zapatio korona virus, i kako kaže, zdravlje mu je stabilno, iako i dalje malo kašljuca jer plućima ipak treba vremena da se potpuno oporave. Kolega je već testiran i drugi put i takođe je u fazi čekanja rezultata.
− Najteže mi je bilo to osluškivanje iz sobe, da li su deca i supruga dobro. Noću sam, dok oni spavaju, izlazio iz sobe i obavljao šta imam. Što se mene tiče, bio sam optimista sve vreme, nije me strah savladao. Poznavajući sebe i svoje zdravstveno stanje, znao sam da ću biti dobro, ali nikad ne znaš da li će se nešto novo pojaviti ili možda staro za koje nisam znao. S obzirom da radim na Prirodno-matematičkom fakultetu i po prirodi posla ulazim u zonu jonizujućeg zračenja, redovno i periodično kontrolišem zdravstveno stanje. Uzimajući u obzir da sam poslednji pregled imao u februaru 2020, bio sam siguran u svoje opšte zdravstveno stanje. Mere karantina i držanje distance itekako imaju smisla, jer na jednog čovek sa simptomima dođe njih pet asimptomatičnih. Ne znamo ko ima virus, niti kako će čiji organizam reagovati na njega. Ljudi koji imaju neke hronične bolesti su sigurno pažljivi, ali ove što se junače, buntovno ili nepromišljeno ponašaju – a mogu reći i da, očigledno ima osoba koji jednostavno ne mogu da razumeju problem – ne bih komentarisao. Poručio bih svima, da smatram da će država sigurno uskoro popustiti malo sa uvedenim merama, najpre zbog ekonomije, ali to ne znači da treba da se vratimo na stari način života. Ne treba da menjamo navike iz vanrednog stanja odnosno, potrebno je da zadržimo što manje kontakata s ljudima, poštujemo distancu i živimo u nekoj poluizolaciji. Dodao bih i da, s obzirom da nismo ekonomski razvijena zemlja, naš zdravstveni sistem funkcioniše sasvim dobro i zaista nemam nikakvu primedbu na odnos sistema prema meni, a vezano je za korona virus – zaključio je ovaj Novosađanin.