"ОВАКО ЈЕ ИЗГЛЕДАЛА МОЈА ТЕШКА БОРБА СА КОРОНОМ": Славко из Новог Сада (54) испричао све детаље и открио када му је било НАЈТЕЖЕ!
Србија је најавалила попуштање мера, а чини се да коначно видимо светло на крају тунела, иако то не значи да има месту опуштању и недостатку опреза... Заражених пацијената и даље има пуно, а ту је и проблем асимптоматских носиоца вируса.
Но, оно је што драгоцено у детектовању тога да ли смо можда закачили вирус, те у објашњавању тога како тече и изгледа опоравак јесу сведочанства оболелих. Један од њих је и Славко Тодоровић који је био међу првих 10 људи који су били позитивни на вирус у Новом Саду.
Горан (34) је прележао корону и открио оно што нисмо знали: "Званично сам здрав, али се осећам подједнако лоше"
ЕВО КАДА СЕ ОТВАРАЈУ ВРТИЋИ? Биће прописане СПЕЦИЈАЛНЕ МЕРЕ, деца се враћају у обданишта ПО ФАЗАМА
Кнез Михаилова врви од људи: Шетају без маски, као да није пандемија!
Славко Тодоровић има 54 године, нема хроничних болести, био је активан спортиста. Короном се заразио 16. марта, а прве симптоме је имао већ три дана касније. Како каже, одмах је знао ко му је пренео вирус и самоиницијативно је приступио излолацији у стану.
"Вирус сам добио од колеге с посла. Тај дан смо били заједно, све време на кратком растојању, али пресудна је била заједничка вожња колима. Капљично сам заражен, одмах је отишао на плућа, а вирус ми је пренео у дану кад су њему избили симптоми. Десила ми се најгора могућа комбинација. Затекао сам се у погрешно време на погрешном месту, у моменту кад је вирус најснажнији. Већ 19. марта увече сам добио температуру од 38,5°Ц, па сам и помислио да није Ковид-19, управо због тако високе почетне температуре. Затворио сам се у собу, како се не би сусретао с породицом, али је велика вероватноћа да сам им тај дан могао пренети вирус. Зато су у периоду инкубације или касније скривени симптоми највећа опасност. Скидао сам температуру панадолом, али она би се убрзо враћала. Пробао сам и без таблета да се изборим с температуром, али нисам успео. После осмог дана сам се јавио на тестирање – започео је своју исповест овај Новосађанин.
Према његовим речима, деца нису показивала никакве симптоме све ово време, док је супруга имала неку врсту коњуктивитиса. Очигледно је вирус покупила рукама и након тога додирнула очи. То је трајало седам дана, па је очигледно вирус ту и стао, није ушао у плућа односно није га рукама пренела на уста или нос. Славко истиче да је траг јако битан, а до краја није утврђено одакле је вирус стигао до њега.
Наиме, у почетку су мислили да га је колега покупио на неком састанку, да би враћањем филма уназад схватили да тих дана и није имао пуно сусрета. Испоставило се да му је вирус пренео син који је једног момента изгубио чуло укуса. Он је студент у Београду, свакодневно је у јавном превозу, теретани, мензи, па је дефинитивно додирнуо заражени предмет и потом уста, те се вирус задржао само у ждрелу. У међувремену, колега и син су били на сахрани где је још двоје људи заражено, па се испоставило да је за њихову групу син био нулти пацијент, али до краја тачно није прецизно утврђено од кога је покупио вирус
− Тестиран сам у Сремској Каменици на Институту за плућне болести, био сам позитиван на Ковид-19. Послали су ме кући јер је тада била таква процедура, сад бих вероватно завршио на Сајму. Породица ми није тестирана, али су добили решење о кућном карантину. Сваки дан ме зове полиција и проверава да ли поштујем мере, док супругу зову волонтери са Медицинског факултета и проверавају њено здравствено стање. Од свега је најважнији снимак плућа. Мени је налаз био добар, те због тога нисам задржан на болничком лечењу већ послат кући. Имао сам класичне симптоме грипа, а температура те мрцвари и није ти ни до чега. То сам некако и могао поднети, али кад је шестог дана од појаве симптома кренуло и отежано дисање и кашљање приликом сваког јачег удисаја, било ми је знатно теже. Ако сам ја имао блажи облик, могу мислити каква је мука код тежих случајева. Температуру сам имао 12 дана, а проблем са дисањем и кашљањем је трајао шест дана. Нема ту неке специјалне терапије, осим што сам добио да пијем антибиотике како би се предупредиле било какве бактериолошке промене, јер се метаболизам ипак мења због пада имунитета, а и због лежања и неактивности. Све време сам имао контакт с пријатељима који су доктори, а доста ми је помогао оксиметар. Имао сам тај уређај у кући који мери пулс и проценат преноса количине кисеоника у крви. Пратио сам та два параметра, где бих реаговао у случају да се сатурација спусти испод 95 или ако пулс у стању мировања пређе 120. Свима препоручујем да набаве тај апарат – рекао је Славко.
Славко је сад у четвртој недељи, односно 25. дан од појаве симптома или 28. дан откад је запатио корона вирус, и како каже, здравље му је стабилно, иако и даље мало кашљуца јер плућима ипак треба времена да се потпуно опораве. Колега је већ тестиран и други пут и такође је у фази чекања резултата.
− Најтеже ми је било то ослушкивање из собе, да ли су деца и супруга добро. Ноћу сам, док они спавају, излазио из собе и обављао шта имам. Што се мене тиче, био сам оптимиста све време, није ме страх савладао. Познавајући себе и своје здравствено стање, знао сам да ћу бити добро, али никад не знаш да ли ће се нешто ново појавити или можда старо за које нисам знао. С обзиром да радим на Природно-математичком факултету и по природи посла улазим у зону јонизујућег зрачења, редовно и периодично контролишем здравствено стање. Узимајући у обзир да сам последњи преглед имао у фебруару 2020, био сам сигуран у своје опште здравствено стање. Мере карантина и држање дистанце итекако имају смисла, јер на једног човек са симптомима дође њих пет асимптоматичних. Не знамо ко има вирус, нити како ће чији организам реаговати на њега. Људи који имају неке хроничне болести су сигурно пажљиви, али ове што се јуначе, бунтовно или непромишљено понашају – а могу рећи и да, очигледно има особа који једноставно не могу да разумеју проблем – не бих коментарисао. Поручио бих свима, да сматрам да ће држава сигурно ускоро попустити мало са уведеним мерама, најпре због економије, али то не значи да треба да се вратимо на стари начин живота. Не треба да мењамо навике из ванредног стања односно, потребно је да задржимо што мање контаката с људима, поштујемо дистанцу и живимо у некој полуизолацији. Додао бих и да, с обзиром да нисмо економски развијена земља, наш здравствени систем функционише сасвим добро и заиста немам никакву примедбу на однос система према мени, а везано је за корона вирус – закључио је овај Новосађанин.